Izdaci za socijalnu zaštitu u Evropi, 2008-2017.

Издаци за социјалну заштиту представљају једну од најважнијих функција државе уз спољну и унутрашњу безбедност и прикупљање пореза. На основу нивоа и структуре социјалне заштите требало би да се разликују партије „левице“ и „деснице“ које обављају власт, прве да инсистирају на већим, а друге на мањим, апсолутним и релативним издацима за социјалну заштиту.

Евростат је издао саопштење о социјалној заштити у ЕУ у 2017, и о њеним специфичностима по земљама и по социјалним функцијама (линк). Подаци за Србију постоје у бази, а овде нас је занимала промена од избијања светске економске кризе. Социјални издаци спадају у аутоматске стабилизаторе у економским кризама: када нагло опадне инвестициона активност и производња константни (или повећани) социјални издаци успоравају укупан пад активности јер производе тражњу за основним личним добрима и услугама. Када би се и они смањивали пад би био много дубљи. Тако су у 2009. повећани социјални издаци у готово свим чланицама ЕУ (осим у пар са сопственим валутама где је депрецијација оборила вредност заштите у еврима, у Пољској, Мађарској, УК и Шведској). Њихов удео у БДП-у повећан је са 24,8% у 2008 на 27,5% у 2009. и од тада се смањивао када се догађа економски раст, или увећавао са новим кризама.

Укупни издаци за социјалну заштиту повећани су за 27,2% у деветогодишњем периоду у ЕУ док су они у Србији, изражено у еврима, смањени за 0,6%. Осим Србије смањење издатака имале су у ЕУ само Грчка (-17,1%) и Мађарска (-4,3%).

Пад броја становника у Србији улепшава наше статистичке показатеље који се изводе по глави становника. Иако су социјални издаци смањени за 0,6% они су по становнику повећани за 4,1%, са 1.020 на 1.061 евра. У 2008. су издаци за социјалну заштиту у Србији били већи него у Румунији и Бугарској, што у 2017. није био случај. У овом периоду су издаци по становнику у Бугарској повећани за 71,1%, а у Румунији за 39,8%. Сада Србија има далеко ниже издатке од обе ове суседне земље. Од земаља које нису чланице ЕУ Турска је такође у 2008. имала ниже издатке а у 2017. је имала више, док су Северна Македонија и БиХ имале ниже издатке по становнику од Србије.

Удео социјалних издатака у БДП-у ЕУ повећан је за 2 структурна поена, са 24,8% на 26,8%, а у Србији је смањен за идентичних 2 поена, са 21% на 19%. По овом показатељу смо кренули супротно вредностима Европе, а ка чијој унији тежимо. Пад издатака за социјалну заштиту у Србији утицао је, између осталог, да Србија постане друштво са највећим социјалним разликама у Европи у посматраном периоду, што није био случај у 2008.

Већи пад удела социјалне заштите у БДП-у од Србије имале су Ирска, Мађарска и Малта, прва и трећа због високог раста БДП-а а друга због разградње социјалне државе.