Iza brega Zabrega

У обиласцима манастира и села по Србији доживео сам велико одушевљење селом Забрегом у општини Параћин. У село сам дошао сасвим случајно. Након обиласка манастира Света Петка у Извору, Лешје у Лешју, излетишта и врела Грзе, са кумом сам имао вишак времена да одем и до овог села око кога се налазе 4 средњевековна налазишта: тврђава Петрус и три манастира: Намасија, Марије Петрушке и Јована Главосека.

Обишли смо две локације: Намасију и Јована Главосека. На обе локације били смо одушевљени лепотом природе.

На Намасију смо набасали сасвим случајно. Ишли смо неким неасфалтираним путем до рибњака где нас је зачуђени деда питао одакле долазимо. Кад сам му поменуо Намасију рекао је да је можемо видети из његовог шљивара. Ту смо се одушевили призором са друге стране реке Црнице и сликали за успомену. Дедин син, Мирко Станић нам је причао још о две ископине средњевековних манастира које чекају добру вољу сељака да са механизацијом до њих прокрче пут. Пратићу резултате ове добре воље појединаца.

Тако је било и са Јованом Главосеком који је ископина из 2010 године, а представља једно од најлепших излетишта у Србији. У клисури Црнице са објектима за роштиљање.

Али, одушевљење није последица ових тајни лепоте Србије, већ пуно деце коју смо видели пролазећи кроз село. Када смо се попели на брег након Поповца и видели Забрегу изгледала је као неко албанско насеље на Косову и Метохији: счичкане куће без дворишта све прибијене заједно.

Забрега је једно од ретких насеља у Србији које је имало више становника у време пописа 2011 него у време пописа 1948 године. Сада је ималa 1.008 а тада 1.001.

Исто тако је међу ретким насељима које има више деце до 5 година него старих од 6о до 64 године.

За прву статистику још увек нисам направио базу података. За другу постоји база РЗС-а. Списак насеља није потпун за општине Медвеђа, Бујановац и Прешево где су Албанци бојкотовали попис становништва.

Од око 4.680 насеља, у око 4.250 било је више старих од 60 до 64 година, од млађих од 5 година, а међу њима у више од 650 није рођено ни једно дете. У 77 је био исти број деце и старих поменутог узраста. Забрега спада у једно од 370 насеља која су имала више деце до 5 година од старих од 60 до 64 године. Значи, спада у једно насеље са више него 12 са мање деце до 5 година у односу на старе одабраног узраста.

Шта је утицало да Забрега буде „тринаесто прасе“? Да ли је то „Албански синдром“ одвојености од света, усклађеност са природом у којој се налази, или неки трећи фактор? Одсуство ТВ сигнала би било добро образложење, али сам, на жалост, био препознат са исте.

То је наредно питање којим ћемо се бавити. Резултате реформи ћемо константовати како се буду објављивали.