Ispravka podataka posta: Uticaj smanjivanja plata u javnom sektoru na ukupni fond zarada po gradovima i opštinama u Srbiji

Овде су исправљени подаци-прорачуни-процене о ефекту смањивања плата у јавном сектору на месечни фонд зарада.

Захваљујем Бора 100 на коментару и скретању пажње на грешку, а то и јесте основни смисао постојања коментара, да укажу на грешке у раду и у расуђивању. Коментари не служе за вређање, за идеологије, расизам и у сличне сврхе те ће бити брисани, т.ј. неће бити објављивани.

На основу рачунања са целим нето зарадама, а не само са износима изнад 25.000 динара, долазимо до смањења месечног фонда зарада за, 2,23 милијарди динара, а што је 2,9% од укупног фонда зарада. То је око 0,6% од годишњег фонда зарада у овој години, око 4,5 милијарди мањих трошкова за нераднике у јавном сектору, а како би дефицит у овој години био већи за преко 40 милијарди динара. Уштеди се један динар да би се потрошило десет!?. А то ће бити у 2015. години прилично јак рецесиони удар, а да би ваљда дефицит буџета био још већи?

Иако је ефекат на фонд зарада драматично већи у односу на први прорачун суштина је остала иста. Највише ће се уштедети на платама у Београду (662 од 2.231 милиона динара), мада ће смањење фонда зарада у њему бити 2,1% (у Новом Саду 2,3%, у Нишу 3,7%).

Исте општине ће бити најтеже погођене падом фонда зарада, али са много већим релативним падом: Голубац (8,3%), Деспотовац (7,4%), Жагубица (7,4%), Сокобања (7%), Бољевац (6,8%), Мали Зворник (6,7%), Опово (6,7%), Рековац (6,6%)…

И на дну листе ће бити исте општине, са највећим фондом зарада у приватном сектору и са највећом разиком у запослености и просечним зарадама у корист приватног сектора: Сурчин (0,5%). Нови Београд (0,9%), Палилула (0,9%), Бачка Паланка (1,7%), Пећинци (1,7%), и Косјерић (1,7%).