IP30: Džemovi, pekmezi, slatko

Наши преци имали су привилегију да се налазе на путу између две империје, турске и аустријске, под претпоставком да су у тој привилегији довољно дуго живели. Један део народа, под Аустријом, вежбан је у хладној дисциплини и радним навикама, а други део је од Турака могао да се учи уживању у животу (уколико није био његов објекат). И тако, народ раздвојен вековима, па опет спојен, садржи две веома важне особине: радне навике и склоност ка уживању. Лепо је да се ни у једној од тих особина не претера.

Да су Турци врсни сладокусци доказују подаци о њиховом извозу џемова, који је био једнак француском у 2014г (243 милиона евра Француска и 241 Турска), а већ у 2015 години убедљиво већи (348 према 269 милиона евра). Иза њих су Италијани, па затим Белгијанци и Немци…

Србија је на незаслужено ниском 36. месту: у 2014г извоз је вредео само 9,1 милиона евра. Ипак била је испред свих земаља које је окружују: Мађарска је била на 37 месту са 9 милиона евра, Хрватска на 41 са 6 милиона евра… Хрватска је 2008. године имала извоз вредан 6,3 милиона евра, и била је испред Србије, што доводи у сумњу исказ из првог пасуса, или захтева додатна истраживања о пореклу становништва.

Из Србије је највећа вредност извоза била у: Немачку (2,6 милиона евра), Уједињено Краљевство (1,6) и у Аустрију (1,3 милиона евра).

Вредност извоза џемова из Србије повећана је са 5,7 милиона евра у 2008г на 11,1 милиона евра у 2015г, а количина је повећана са 4.733 на 8.036 тона. Јединична цена извоза повећана је са 1.201 на 1.382 евра по тони, или на 1,38 евра по килограму. Овај податак доводи до новог питања: да ли је заиста исплативији извоз прерађевина у односу на свеже пољопривредне производе? Одговор знају произвођачи и једних и других производа.

И тако, волели су Турци живот, а и ми га још увек волимо…