IP 45: Bicikle

Ма колико да свет технолошки напредује, па расте потреба за ајфонима, таблет рачунарима и сличним информатичко-минијатурним справама, расте и тражња за традиционалним производима као што су бицикле. Светски извоз бицикла повећан је са 5 на 7,5 милијарди евра, од 2008. до 2014. године, што упућује на проблеме урбане загађености и жеље за што здравијим животом.

Највећи светски извозници бицикла су: Кина (2,7 милијарди евра у 2014, 3,2 у 2015 години), затим Тајван, Кина, Холандија, Немачка и Камбоџа. Од нама суседних земаља три су рангиране међу првих двадесет у свету, и то: Бугарска на десетом месту (108 милиона евра у 2014), затим Мађарска на 18. (79,5) и Румунија на 20. (49,9). Због брзог раста светског извоза у 2015 години наступиле су значајне промене у рангу ове три земље.

Србија је са 4,4 милиона евра била на 40 месту у свету, у 2014г, док је у 2015г пала за два места, упркос повећању извоза на 4,6 милиона евра, јер су је престигли Норвешка и Словенија. У 2014г Хрватска је имала малу вредност извоза (442 хиљаде евра), али је у 2015г повећала вредност за 2,6 пута (1.162 хиљаде евра у 2015г).

Из Србије највећа вредност извоза евидентирана је у Холандију (1.712 хиљада евра), затим у Црну Гору (587), Немачку (483) и у БиХ (415 хиљада евра).

Увоз бицикла смањен је са 1.770 хиљада евра у 2008г на 952 хиљаде евра у 2015г, а највећа вредност у 2015г била је из Кине (330), Бугарске (320), Белгије (73) и Хрватске (34 хиљаде евра).

И тако, бицикле из Србије губе брзину у светској извозној трци, па се поставља питање: хоће ли се производити за извоз моторцикли или инвалидска колица, као вид ситуирања у тржишне нише, или ће се и ови производи увозити из нама суседних земаља. Оставимо економским мудрацима који се залажу за тешке и болне реформе да о томе одлуче.

Ја ћу похитати са сином до бувљака да проверим које су цене и из којих су земаља бицикле, јер је од како је проходао превазишао већ  четврту или пету димензију овог производа.