IP 42: Razni medicinski instrumenti

У међународној подели рада догађају се велике промене последњих година, али постоје неке константе, а то је америчка доминација у производњи и извозу ваздухоплова, хране и медицинске опреме.

Код конкретног производа, разних инструмената за медицинске и ветеринарске науке, међународни извоз је повећан са 23,6 милијарди евра у 2008, на 35,8 милијарди у 2014г, а САД су у томе повећале извоз са 6 на 8,8 милијарди евра (и 10,7 у 2015 години). Прати их Немачка која је повећала извоз са 3,7 на 4,8 милијарди евра (и 5 у 2015), па Белгија и Мексико. И шта је САД-у Мексико, то је Србија Немачкој (и Мађарска, Бугарска и друге земље у Источној Европи), па смо кренули и овде да напредујемо у погледу извоза.

Србија је у 2014г била на 45. месту на свету са извозом вредним 39 милиона евра, али је већ у 2015г напредовала за 3 позиције, тако што је остварила већу вредност извоза од Бугарске, Малте и Естоније, те је још само Мађарска (106 милиона евра), од земаља у окружењу, са већом вредношћу извоза ових осталих медицинских инструмената.

Извоз из Србије, готово у целини целости (Ж.О. цитат), иде у Немачку (44,3 од 51 милиона евра), док је 2008 године, када је био четири пута мањи, ишао још и у Македонију, БиХ, у вредности већој од милион евра. У обе посматране године, извоз у Црну Гору и Италију, као и у свим годинама између њих, вредео је више од милион евра.

Ова специјализација извоза за Немачку доводи до питања: да ли је боље имати мању вредност извоза, али на више тржишта сличног релативног значаја, или бити потпуно завистан од једног тржишта са много већом вредношћу извоза.

Питање има и филозофски карактер: треба ли бити као слепац усмерен ка једном великом циљу или скромно живети у задовољавању више мањих потреба? И питање ме доводи до великог Сабата, парафразирам, да живот проведемо као деца, надајући се некој великој срећи, коју најчешће и не дочекамо, уместо да уживамо у низу свакодневних малих срећа од којих је живот заправо и сачињен.

И тако, лепе су ове статистике, али би лепше било да не будемо немачки Мексико, већ да више уживамо у неким ситним животним радостима.