Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Срби су обазрив и неповерљив народ, склон да иноваторе извргне руглу. То није лепо, али је последица вишевековног искуства да му се стално нуде отрови, уместо лекова. Ничеова девиза: „Све што нас не убије, јача нас“ је можда добра за храброг младића у узрасту од 20 година, али код зрелог човека иза четрдесете, који није убијен, та снага се претвори у ране јуначке које море цело тело при промени времена. Пре тачно 200 година у Србији је завладао мир, након 12 бојних година, и након куге из 1814. године, и књазу Милошу и народу је био преко потребан да се одмори од рата и куге, да почне да се множи и да ужива у плодовима свога рада. Из те перспективе убиство Карађорђа, који је хтео још мало да се бије са Турцима, али још много да буде владар народу, изгледа разумљивим.
То су биле године подизања из пепела, лечења рана, масовног досељавања и крчења шума, а што је све определило да централна српска област буде Шумадија, а не Херцеговина или Полимље или Потарје. Тада је, након 15 година од стицања слободе, око 1830. године, књаз Милош убеђивао народ и наређивао му да крене да узгаја кромпир као модерну тековину, а баш у време када је у Европи завладала глад због неродних година у кромпиру. Ал` неповерљив народ није хтео да слуша напредног владара, јер је јео само оно што види над земљом, никако у уста није хтео да ставља подземне производе (лук је, претпостављам, изузетак). И док су гладни Европљани, због мало кромпира, насељавали Америку, Срби су крчили шуме и постављали међе својој земљи и својој слободи, одбијајући те европске новотарије.
И пре пар деценија слична је била ситуација са узгајањем кромпира. Поморавски сељаци су са презрењем гледали на његово узгајање и садили су га тек колико треба за своје потребе.
Али тако је било некад. Сада је Србија модерна и напредна економија усклађена са својим компаративним предностима те има већу вредност извоза кромпира чак и од Кине, а и од свих земаља у свом окружењу. Хрватска нагло повећава своју вредност извоза, са милион евра у 2008. на 6,5 милиона евра у 2013. години, те има перспективу да кроз пар година покаже да је и у овом сегменту напреднија од Србије, мада то није доказ и за друге области (нпр, културу), али видећемо шта та будућност доноси. Са 12,6 милиона евра у 2014. години Србија је била на 23. месту према вредности извоза кромпира, припремљеног, и била је иза Аустрије а испред Новог Зеланда, Румуније, Аргентине и Кине. У тој години Румунија је имала извоз вредан 11 милиона евра, Хрватска 4,6, Бугарска 0,5 милиона, БиХ 354 хиљада, Македонија 142 хиљаде и Мађарска 96 хиљада. У 2015 години претекла је Аустрију, али су и Србију претекли Кина, и Хонг Конг, Кина, па је пала за, најмање, једно место.
Светско тржиште припремљеног кромпира повећано је са 1,3 милијарде евра у 2008г на 1,7 милијарди евра у 2014 години, а највећи извозници били су: Холандија (296 милиона евра), Белгија (231), САД (210), Немачка (159) и Уједињено Краљевство (135 милиона евра). Ово је, дакле, тржиште кога се ни најразвијеније земље на свету не одричу. Просечна светска извозна цена била је 1.713 евра по тони, док је она из Србије била 3.194 евра по тони, у 2014. години. Из компанија лоцираних у Србији припремљен кромпир је пласиран у 12 земаља у 2014г, а у 2015г ишао је у 16 земаља. Најбољу цену имао је у Шведској, у 2014г (4.138 евра по тони), а најмању у Румунији (1.505 евра по тони). То је вероватно зависило и од конкретних производа – да ли се ради о чипсу или пиреу, или о неком трећем или четвртом производу.
И тако, јес` Милош био напредан, али је народу требало скоро два века да то увиди, и још да и послуша. О можда се и не ради о народу, већ о пар успешних компанија.
