Ако је у 2015г Турска претекла Србију као извозник свежих шљива, то још увек није случај код сушених шљива. У 2014г тржиште сушених шљива је вредело 483,8 милиона евра и Србија је била на петом месту, након Чилеа, САД, Француске и Аргентине са вредношћу извоза од 14,2 милиона евра. Али, у 2015г пала је вредност извоза из Србије на 10,7 милиона евра, те су је претекли извозници из Немачке, Холандије и Шпанија, и вероватно још по неко. Тако су се вредности извоза свежих (10,9) и сушених шљива (10,7) готово изједначиле, али би се рекло на нижем нивоу од могућег.
Србија је у 2014г имала тачно три пута већу вредност извоза сушених шљива од свих суседних земаља узетих заједно, док је у 2015г имала 2,2 пута већу вредност извоза.
Док свеже шљиве највећим делом иду у Русију (9 од 10,9 милиона евра), сушене шљиве највише се извозе у Русију (2,1), Француску (1,5), Турску (1,1) и Хрватску (1 милион евра).
Свежих шљива је у 2015г продато у количини од 17.803 тоне, а сушених 4.621 тона, што нас доводи до јединичних цена: просечна цена свежих шљива била је 610 евра по тони, а сушених је била 2.324 евра по тони.
Још се боља јединична цена добија обрнутим поступком: уместо сушења претварањем у ватрену водицу познату под именом шљивовица, где је цена била 4.181 евра по тони у 2015 години, а кад доспе до дијаспоре у САД (6.275 евра по тони) и у Аустралији (8.933) још и већа, али то ће бити тема посебног прилога.
Код осталог сушеног воћа Србија је са 4,8 милиона евра била на 21 месту, али је у 2015 години, при повећаној вредности извоза на 6,8 милиона евра, била испред Грчке и Уједињеног Краљевства. Овај тржишни сегмент вредео је 661 милиона евра у 2014г (296 у 2008), а највећи извозници били су Тајланд, Кина и Шпанија.
Извоз осталог сушеног воћа из Србије је највећим делом усмерен у САД (5,9 од 6,8 милиона евра у 2015г), али се оно пласира још у 16 земаља.