Investicije u osnovne fondove u 2013 godini

Укупне инвестиције у основне фондове износиле су 557,2 милијарде динара и номинално су смањене за 16,9% у односу на 2012 годину.

Изражено у еврима инвестиције у основна средства износиле су 4.925 милиона евра, и биле су за 982 милиона евра мање него у 2012 години (5.907 милиона), а што је мање за 16,6%. Мала је разлика релативне промене у динарима и еврима јер је курс евра према динару био у просеку релативно стабилан.

Ових 4.925 милиона евра инвестиција треба упамтити из два основна разлога:

1)      Ради довођења у везу са медијским излуђивањима колико нам годишње страних инвестиција треба, нарочито у везу са, ех, толико малом вредношћу страних улагања;

2)      Ради разумевања производног капацитета и величине економије данас, и у будућности, а на основу укупних инвестиционих улагања, а не на основу лицитираног прилива. На пример, продаја Телекома може донети прилив СДИ од, рецимо, 2 милијарде евра, али се то неће одразити на ову вредност стварних инвестиционих улагања, а може чак да значи и мања инвестициона улагања у будућности, уколико инвеститор оцени да тржиште нема перспективе па треба чим пре извући уложен новац.

Када би смо овде, уз укупну вредност инвестиција увели и проблематику искоришћености производних капацитета непотребно би слудели читаоца навикнутог на једноставно излуђивање: један текст један податак, а највише три, како би се послале „снажне поруке“ а избегла било каква полемика на одређену тему.

На пример, субвенције су медијски поголеме и износе 700 милиона евра, па предузећа у реструктурирању треба затворити и раднике отпустити, а да би биле мање. А шта, уколико након ових затварања и отпуштања њихова вредност буде повећана? На пример, на субвенционисање камата на кредите, нове субвенције за нова радна места и низ других издатака који се сада не спомињу сем да се голема свота троши на субвенције, јавна предузећа и јавни сектор.

Ну, да се вратимо на тему. Пад инвестиција у само три делатности објашњава скоро целокупни пад инвестиционих улагања, и то: у прерађивачкој индустрији за 556 милиона евра (са 2.045 на 1.489 милиона), у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром за 220 милиона (са 537 на 317), и у грађевинарству за 171 милиона евра (са 395 на 224 милиона евра).

Улагања у области информација и комуникација су повећана за 360 милиона евра (са 303 на 664 милиона), али је до пада улагања дошло и у државној управи за 143 милиона (са 457 на 314), у трговини за 116 милиона (са 587 на 471), и у низу других делатности…

Бруто додата вредност у Србији је, без укључивања дроге, проституције и сиве економије, износила 26,7 милијарди евра у 2013 години, те је удео инвестиција био 18,4% у додатој вредности, и ово је најмањи удео инвестиција у додатој вредности у преотеклих 8 година, за које смо формирали базе података. Највећи удео инвестиција у додатој вредности био је 27,8% у 2007 години, а најмањи, и једини пут пре овог испод 20%, био је у 2010 години (19,9%).

И ових 18,4% фиксних инвестиција у БДВ-у нас доводи до суштинског питања акумулативне способности привреде, њене профитабилности и окружења као и очекивања у погледу будућег инвестирања ради повећања обима пословања. За будућу економску активност у Србији је од кључног значаја да ли се у 2014 години повећава стопа инвестирања на преко 20% БДВ-а, или се смањује на испод 17%. Рецимо. Уколико иде преко 20% привреда јача, а ако је ово друго случај онда не помажу распродаје преостале државне имовине.

Удео инвестиција у новоствореној вредности кретао се у распону од 42,9% од додате вредности у информисању и комуникацијама до 2,9% у образовању (3,5% у здравству). Ове крајности упућују на закључак да је излишно трошити новац на образовање уколико су све потребне информације лако доступне и тако рећи бесплатне. Чему замарати сиву мождану масу уколико се са задовољством могу погледати и послушати гласови Србије, позната лица, звезде и звездице, и велике параде? И да се одмах и лако испусти душа од милине, те да се тако умање трошкови и инвестиције у здравству.

Али оставимо неслану шалу по страни, чак осам делатности је у 2013 години имало најмањи удео инвестиција у додатој вредности у претходних неколико година, и то ел енергија, трговина, финансије, административне делатности, државна управа, образовање, здравство и уметност забава и рекреација.

Чак и при негативним трендовима може се тражити и нешто што изгледа лепо. На пример, прерађивачка индустрија је у 2013. години (30,2%), другу годину за редом имала удео већи од 30% у укупним улагањима. И док је у 2007 години имала готово једнаку вредност улагања као и трговина, сада је имала три пута већу вредност. То су повољне структурне промене при неповољним укупним променама.

Исто тако, у 2013 години, а посматрано од 2006 године, највећи удео у БДВ-у имали су прерађивачка индустрија (17,5%), пољопривреда шумарство и рибарство (11,4%) и ел енергија, гас и пара (4,2%).

Свака појава може изгледати и лепо и ружно. Све је ствар угла посматрања, а ми ћемо се трудити да увек изналазимо најлепши угао.

У то име, у име светле будућности, мада нам то овде није била тема навешћемо 8 лепих података:

1. Пољопривреда, шумарство и рибарство су по први пут у прошлој години премашили 3 милијарде евра додате вредности.

2. Рударство је у 2013 години имало рекордну додату вредност од 540 милиона евра.

3. И прерађивачка индустрија је имала рекордну додату вредност од 4.670 милиона евра.

4. Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром је премашило милијарду евра додате вредности (1.117 милиона).

5. Саобраћај и складиштење имали су рекордних 1.538 милиона ДВ.

6. Информисање и комуникације су рекордну ДВ имали у износу од 1.546 милиона евра.

7. Снабдевање водом и управљање са отпадним водама имали су рекордних 432 милиона евра додате вредности.

8. Чак је и државна управа имала рекордних 1.155 мил евра ДВ.

Из ових података се види да није потребно да се укључују дрога, проституција и сива економија у обрачун БДП-а како би се он повећао. Довољно је да се повећају инвестиције у основна средства и он ће се повећати у годинама након улагања.