Укупна вредност инвестиција у основна средства у 1980. години износила је 435,8 милијарди динара док је укупна вредност основних средстава по набавној цени износила 3.219,1 милијарди динара те је стопа инвестиција у односу на основна средства износила 13,5%. То значи да је потребно 7,4 година за обнову постојећих инвестиционих средстава, да то условно назовемо стопом амортизације. У књиговодству предузећа стопа амортизације могла је да се креће од, рецимо 2% за зграде, до 20% за уређаје који брзо технолошки напредују. Овде нећемо улазити у даља замишљања и фантазије, јер је у то време била релативно висока стопа инфлације, а износ ОС од 3.219 милијарди динара укључивао је у себи готово све инвестиције од 1946. до 1980. године.
Основно, интуитивно, очекивање било је да су општине из Словеније најбројније у врху листе, услед пословне политике њихових предузећа да имају високу стопу акумулације дохотка и његовог инвестирања. Интуиција је била погрешна јер су само две општине из Словеније (Кршко и Ормож) биле међу 50 са највећим стопама инвестирања у односу на постојећа ОС.
Половину свих општина чиниле су из Босне и Херцеговине (13) и са Косова и Метохије (12), па следи Црна Гора са осам, Хрватска са седам, Србија изван покрајина са пет и Македонија са три, па је последња Словенија са две.
Чак пет општина, Драгаш, Глоговац, Качаник, Угљевик и Шавник имало је већу вредност инвестиција у 1980. години него вредност основних средстава у употреби по набавној вредности у тој години.
Стопа инвестирања у Приштини је била 52,0%, а већу стопу од 30% имали су и Клина, Гњилане, Титова Митровица, Сува Река, Ђаковица, Урошевац, Вучитрн, Исток и Липљан на 53. месту.
У Црној Гори су високе стопе биле последица, између осталог, и опоравка од катастрофалног земљотреса из 1979, али и политике развоја неразвијених, те је након Шавника, Будва па следе Рожај, Улцињ, Тиват, Херцег Нови, Пљевља и Плав. Дакле, неке разорене земљотресом, а неке веома заостале.
Интересантно је да су код Хрватске на списку острвске општине Ластово, Крк, Вис и Паг, уз Нови Мароф, Лудберг и Кутину.
У Србији ван покрајина ту су Кнић, Босилеград, Деспотовац, Љиг и Трговиште, те су ово општине које су заостајале у развоју, а не неке где су се завршавали велики инвестициони објекти (овде би требало проверити када је завршено Гружанско језеро и ТЕ Морава – МЗ).
Војводина није имала ни једну општину на овом списку и тек је прва била Бела Црква на 82. месту.
На дну листе налази се 18 општина из Хрватске, 11 из Србије ван покрајина, 7 из Босне и Херцеговине, 6 из Словеније, 5 из Војводине, две из Македоније, једна из Црне Горе и ниједна са Косова и Метохије.
Кладово и Плужине на дну листе указују на раније завршене велике инвестиционе пројекте, где су нове инвестиције текуће одржавање постојећих објеката или улагања у друге делатности. У Кладову је стопа инвестирања у односу на ОС износила 1,0% а у Плужинама 1,9%.