Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Prosečne plate u Srbiji i Kini
Prenoseći za sajt novosti iz sveta iz China Daily-ja, zainteresovalo me je kolike su prosečne zarade u Kini, zbog ekonomskog rasta i aprecijacije yuana. Dođoh do podatka da je prosečna zarada u prvih devet meseci prošle godine iznela oko 260 evra, na osnovu isplaćenih 21.984 yuana u periodu januar-septembar i kursa od 9,5 yuana za jedan evro.
Od tada je prosečna plata u yuanima nastavila da raste, a i yuan je snažno apresirao prema evru (na 8,5 yuana za evro), tako da u ovoj godini možemo očekivati da će prosečna BRUTO zarada (uključujući naknade za prekovremeni rad…) izneti oko 340-350 evra. Kineska neto zarada je gotovo jednaka bruto zaradi, što je interesantno za poređenje nas zaposlenih. Kao i nivoi cena u Srbiji i Kini da bi se uporedilo šta se za ove zarade može priuštiti (na osnovu baze podataka World Economic Outlook-a IMF-a, u 2009. godini je nivo cena u Kini bio za 44% manji od američkih, a kod nas za 45,4%, kupovna moć kineskih radnika još uvek nije veća veća od kupovne moći srpskih). Bruto zarada interesuje poslodavce.
Prosečna neto zarada u Srbiji, u maju je iznela 326 evra, dok je bruto zarada bila 452 evra. U priloženoj tabeli o bruto zaradama u Srbiji po sektorima i oblastima žutom bojom je obojeno 11 od 23 oblasti prerađivačke industrije u kojima imamo prosečne zarade manje od kineskog očekivanog proseka u ovoj godini.
U Kini postoje velike razlike u prosečnoj zaradi po geografskim oblastima i po sektorima u kojima zaposleni rade. Peking i Šangaj su premašili naš nivo prosečnih zarada još 2007. godine. Intenzivnim razvojem saobraćajne infrastrukture ka udaljenim oblastima od morske obale Kina pokušava da održi cenovnu konkurentnost u međunarodnoj ekonomiji, selidbom radno-intenzivnih industrija u unutrašnjost.
Na osnovu ovih kretanja u Srbiji (deprecijacija) i Kini (aprecijacija) kurseva, ali i drugih makroekonomskih faktora (broj zaposlenih, nivo investicija…) veoma je izvesno da će u 2012. godini, ako ne već i u 2011. godini, trošak zapošljavanja radnika u Kini biti veći nego li u Srbiji.
I zbog toga je neophodno početi kampanju reklamiranja Srbije kao atraktivne destinacije za proizvodne i izvozno-orijentisane investicije.
P.S. Ista mogućnost je postojala i nakon 5. oktobra, jer je bio nasleđen nizak nivo zarada od 56 evra u 1999. godini i 51 evro u 2000. godini, ali je prilika prokockana naglim jačanjem kursa i rastom nominalnih zarada te je u 2001. godini prosečna zarada skočila na 91 evro, poništavajući mogućnost da se oporavak bazira na radno-intenzivnim investicijama i izvozu. Nadajmo se da se ista greška neće ponoviti.