Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а ЕУ-28-1 (УК) се може слободно назвати Немачка+ (плус). Стога ови крњи подаци представљају губитак времена и драгоцене пажње, али ми смо Срби небески народ, па нам времена никад није недостајало, увек у вишку.
Дакле, овде посматрамо интензивност сточног фонда упоређеног са становништвом, али не и са другим драгоценим параметрима (површином територије, производњом сточне хране…). Чисто да видимо са ким може да се пореди Војводина, а са киме остала три региона без КиМ.
За говеда смо имали 213 региона двоцифрене НУТС класификације. Међу њима је 6 региона имало више говеда од људи, у томе три у Француској, 2 у Португалији и провинција Луксембург у Белгији. Шумадија и Западна Србија (у даљем тексту ШЗС) су једва ушли у прву трећину региона са 21,2 говеда на 100 становника, а Република Српска је на крају прве трећине (на 69. месту) са 19,3 говеда. Војводина је у просеку, на 109 месту, као и Јужна и Источна Србија (у даљем тексту ЈИС) на 119, а Федерација БиХ тек на 132, што ме је непријатно изненадило: мањак свиња треба надокнадити вишком крава и других животиња. Београд је са 48 хиљада крава на ниском 189 месту, али пошто је Беч ослобођен од крава (само 100, заокружено), а мало више од Беча имају Брисел, Атина и Праг, рекло би се да се по овом показатељу квалификовао у праве европске престонице.
Свиње су већ светла тачка у српском сточарству, па би требало да их, по угледу на краве у Индији, прогласимо за свете животиње. Тол`ке револуције и ратове наши преци су добили, или макар преживели, јер се увек било довољно прасића да се прикоље, или макар душманима прода пре отвореног сукоба, и нахрани народ и војска. Свиња нас је одржала, њојзи хвала. Е сад, када погледамо регионалне податке, ма колико бољи у односу на говеда, видећемо да је „рај“ за свиње веома далеко од Србије: 18 региона, без немачких, имало је више свиња од људи, а Војводина је била тек на 22 месту са 65 свиња на 100 становника. Али, како се број становника у Војводини константно смањује, сустићи ће број свиња (1.220 хиљада) и без њиховог повећања броја. ШЗС је на 32 месту са 51 свињом, Република Српска на 47. (38 свиња пер капита), а ЈИС на 50. са 36 свиња. Београд је релативно високо на 127 месту са 9,5 свиња, а са 160 хиљада грла и то није леп податак. Требало би да се угледа на Беч где је регистровано само 220 свиња. Далеко смо би од бечке културе и дипломатије…
Оваца има више од људи у 14 европских региона, а међу њима је највише региона у Грчкој и у Шпанији. ШЗС је на високом 28. месту са 53 овце. Република Српска је на високом 33. месту испред Федерације БиХ на 52, ЈИС на 57. Месту и Војводине на 64. месту. Београд је на 126 месту са 59 хиљада оваца и размером 3,5 овце на 100 становника и овде је Беч опет репер за будући однос јер има само 200 оваца што је занемарљиво мало у односу на 1,87 милиона људи.
И дођосмо до коза које једва да су преживеле у Европи и могле би да се прогласе заштићеном врстом у њеном највећем делу. Без Немачке и УК трећина коза је сконцентрисана у Грчкој и само 24 региона има више од 10 коза на 100 становника, и ниједан више коза од људи. Наши региони су релативно високо рангирани, у погледу броја коза на 100 становника: ЈИС на 40, ШЗС на 62, Војводина на 67, Република Српска на 71, испред Федерације БиХ (која није наша, ал` је лепо кад је РС испред ње) на 78 и Београд на 137. Беч има само 160 коза док Београд има 8 хиљада и овде би било најлакше сустићи културне и остале циљеве елиминацијом коза у београдском региону.
И на крају, а што је најважније, упоредили смо укупан број стоке именованих врста са бројем становника. Овде се нисмо служили расистичким методама, типа једна крава вреди као две свиње, три овце или пет коза. Не, сва стока је једнако вредна. 56 региона у Европи (без Немачке…) имало је више грла стоке од људи а међу њима су били и ШЗС и Република Српска. Војводина је „за длаку“ била испод са 98 грла стоке на 100 становника. Арагон и Ектремадура у Шпанији имају импресиван однос: 7,5 и 5,6 пута више стоке од људи, и они би требало да послуже као циљ за вођење пољопривредно-сточарске политике у Србији. Имају 1,3 и 1,1 милиона становника, а толико ће ускоро имати сви региони у Србији, па осим релативног пораста броја стоке у Србији (мерено мањим бројем становника за поређење), требало би осмислити мере и за њихов апсолутни пораст.
ЈИС је имала само 73 грла, али то је скоро дупло више од Федерације БиХ, док је Београд био на 180 месту са шест пута више људи од грла стоке. Беч са 660 грла и Брисел са 820 су пример правца у коме би требало да иде Београд јер са 275 хиљада не делује ни мало престолнички.