Интензивност рада у пољопривреди по регионима, областима и општинама у 2018.

У публикацији Општине и градови у Србији 2020. (линк) постоје анкетни подаци о пољопривреди из 2018. где се на нивоу општина могу видети основне карактеристике коришћења земљишта, сточног фонда и уложеног времена у пољопривредне активности дефинисане „годишњом радном јединицом“ (ГРЈ).

Ова мера настоји да време проведено у пољопривредним радовима изједначи са радним временом радника у другим привредним делатностима. У радовима не проведу једнако времена ратар који користи механизацију и повртар који ради 365 дана у пластеницима. Стога је овде прво изведен однос броја ГРЈ према броју газдинстава, а да би се након тога израчунао интензитет пољопривреде односом ГРЈ на 100 становника.

У Србији, без података за КиМ, у 2018. је било 564,5 хиљада газдинстава која су имала 645,7 хиљада ГРЈ, што даје у просеку 1,14 ГРЈ по газдинству. Да пробамо да се сликовито изразимо, домаћин је проводио време у пољским радовима и са стоком, док је домаћица помагала када је помоћ била најнеопходнија. Однос се кретао од 1,24 у Шумадији и Западној Србији до 1,04 у Војводини.

Посматрано по областима, домаћице су, сликовито и условно, највише помагале носиоцима газдинстава у Моравичкој области, испред Јабланичке, Колубарске, Златиборске и Мачванске области, па је тек Севернобачка област са подручја Војводине. У њој има винограда и сличних активности, лековитих, а да није све у ратарству.

На дну листе су две ратарске области, Јужнобанатска и Средњобанатска, и четири најстарачкије области, Топличка, Рашка, Нишавска и Борска. У прве две су трактори и друге пољопривредне машине надокнађивали потребу за радном снагом а у друге четири и домаћини и домаћице су били престари да би могли да задовоље критеријум идеалног радника који ради пет дана по осам сати од Божића (7.1) до Нове године (31.12).

Међу 10 општина са највећим бројем ГРЈ по газдинству биле су Палилула у Београду и Ириг из Војводине. Прва буди сумњу да је ПКБ утицао на овај однос 2,3 по газдинству. Углавном, све општине из централног дела Србије краси чињеница да су имале мање од 30 хиљада становника у време анкете РЗС-а.

Ово последње нас доводи до интензивности пољопривреде мерене бројем ГРЈ на 100 становника. Чак 45 општина у централној Србији је у врху листе пре Ирига у Војводини и тек на 45. месту Трстеник је прва општина са више од 30 хиљада становника.

Под претпоставком да субвенције пољопривреди иду индивидуалним пољопривредницима, а не предузећима и великим ратарима, ово би био и списак малих сеоских општина које би од државне помоћи имале и највећу корист.