Индустријска развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години

У односу на многе делатности које су локационо високо сконцентрисане, индустрија и пољопривреда својом просторном расутошћу смањују разлике у развијености између урбаних центара и периферије. Мудра економска политика, која жели да спречи потпуну концентрацију становништва у метрополи, се труди да кроз индустријску и пољопривредну политику утиче на смањивање регионалних разлика, а на штету периферије.

У 1980. години најразвијенији индустријски центри били су Београд, Загреб, Љубљана, Сарајево, Марибор и Нови Сад. Сви они су имали већи удео у укупном народном дохотку у односу на удео у индустријском дохотку, што указује на много већу развијеност у другим делатностима попут здравства, државне управе и других делатности које се просторно концентришу.

Ниш је први на седмом месту са већим уделом индустрије у односу на укупни удео Ниша у економији СФРЈ (подаци из последње две колоне), па следе Крагујевац, Сисак, Крањ, Панчево, Суботица и Зеница – сви са већим уделом индустрије у односу на укупан удео.

На 50. месту по вредности индустријског дохотка налазио се Мостар, окружен Краљевом на 49. и Горњим Милановцем на 51. месту.

Светозарево је било на 41. месту окружено Задром, Пулом и Шибеником и било је на 10. месту према вредности индустријског дохотка у Србији изван покрајина – популарно УжаС-у.

Када се посматрају релативни показатељи, добија се сасвим другачија слика: међу првих 50 општина према индустријској развијености, мерено дохотком од индустрије по становнику, чак 37 је било из Словеније.

Удео ових 50 општина у укупном становништву СФРЈ био је 8,63%, у укупном дохотку 16,85% а у индустријском дохотку износио је 22,26%.

Ван Словеније најбоље је био позициониран Сисак на 14. месту, па Плужине на 17. и Мајданпек на 21. месту. Сисак је имао развијену челичну индустрију, Плужине хидроелектрану Пива а Мајданпек рудник бакра.

Тек од Пробиштипа на 33. месту почињу да се проређују словеначке општине па се овде појављују и Кладово, Кикинда, Бор, Лабин, Трстеник, Карловац, Титово Ужице, Иванић-Град и Чабар.

По овом показатељу Светозарево се налазило на 87. месту, што значи да је припадало првој петини општина по индустријској развијености.