Industrijska proizvodnja u EU i u Srbiji, 1990-2020.

У марту је индустријска производња у ЕУ, у десезонираној серији, смањена за 10,4%, док је у Србији она смањена за 4,3%. У ЕУ има земаља (Ирска, Грчка, Финска…) које су у марту имале и раст производње.

Пад производње у марту, који ће бити продубљен додатним падом у априлу, буди приче о изгубљеним деценијама за економски развој.

Србија је имала високо слагање индекса индустријске производње са ЕУ од јануара 2001. и коефицијент корелације је износио 0,857. То није ни мало добро јер је Србија у јануару 2001. имала за 61,8% мањи обим производње него у јануару 1989, док је ЕУ имала за 17,7% већи обим него јануара 1991, од када постоје подаци у бази Евростата. Значи, уместо што је имала ниске стопе раста у претходних 20 година, Србија је требало да има високе годишње стопе раста производње од 5% до 7% како би надокнадила разлику изазвану санкцијама УН и бомбардовањем 1999.

Пад производње у марту вратио је ниво у ЕУ на јануар 2000, код нас је остала на 7,9% већем нивоу док је у Немачкој она виша за 5,7%. У овом двадесетогодишњем периоду Ирска је повећала производњу 2,3 пута а Турска је готово утростручила.

За разлику од Немачке, Француска је у марту имала ниво производње мањи за 22,1% него у јануару 2000, а Италија чак за 41,7%.

Поређење динамике производње у Немачкој, са једне стране, и Француске и Италије са друге стране, указује на очигледну корист коју је имала Немачка од интеграције европског тржишта и од увођења заједничке валуте. Ми смо, макар од 2001, могли да имамо раст попут Ирске и да надокнадимо пад из 90-тих, што се, на жалост, није догодило. Списак криваца за пропуштену прилику граничио би се са пописом становништва, што нам овде није тема.

Тема су три пропуштене економске деценије не само у Србији, већ и у великим економским силама попут Италије и Француске.

У односу на јануар 1991 индекс нивоа производње у Србији је 54,2 (38,1 према јануару 1989) док је у Италији 67,3. Италија није имала ни санкције ни бомбардовање а ниво производње јој је спуштен слично Србији. Грчка је, у односу на јануар 2000, смањила производњу за 27,5%, Шпанија за 25,3%, Португалија за 20,9%. Ипак, у оваквим релативним поређењима треба имати у виду са колико високог нивоа је наступило смањење.