Хранљивост (kcal/capita/day) исхране у 2019. по земљама

Подаци у приложеној табели не мењају се много по годинама јер се ради о навикама у животу, понашању, исхрани, климатском поднебљу и слично.

Код неких земаља, попут Румуније на 7. месту ипак би требало, или се може, видети како је раст просечних зарада и куповне снаге валута утицао да од веома сиромашног народа под Чаушескуом пре више од 30 година данас постану народ који више уноси калорија од Немаца или Јевреја. Опасна неумереност историјске глади.

Срби су народ на дуготрајном посту и осим у уносу прасетине ни у чему другом у исхрани не стрчимо.

Да мањи унос калорија није и мера сиромаштва указује Јапан на 120. месту јер је у овој земљи са високом засићеношћу ваздуха водом немогуће унети обимне оброке.

Квалитет унетих калорија се не види из ових збирних података: да ли се становништво храни равномерно са више врста хране, житарицама, поврћем, воћем, месом, рибом, итд, или доминира једна врста хране. На пример, Тунижани уносе 3.498 калорија од којих је 1.584 од производа од пшенице што је 45% уноса калорија. Они су први на свету према коришћењу пшенице у исхрани па следе Азербејџан, Туркменистан, Алжир, Авганистан, Мароко, Узбекистан, Турска, Иран, Ирак и Египат пре Русије и Сирије.

У Авганистану користе 1.575 калорија из пшенице у укупно 2.271 што је 69,4% укупног уноса.

Бугари једини у Европи уносе мање калорија од Срба па су вероватно најмање гојазан народ, испред нас на другом месту.