Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Сећам се изјаве/констатације некада колидера највеће опозиционе партије, а сада председника Србије како када падне киша, у Београду дође до саобраћајног колапса. Прошло је много година од ове мудре и тачне констатације, али и даље кишу прати колапс саобраћаја. Оно шта се од тада драматично погоршало је јавни превоз. Сада, и без кише, имамо колапс јавног превоза. Најважније градске линије (у мом случају 7, 9 и 95) које би у шпицу требало да иду на 3 до 5 минута иду на 15 до 30 минута.
Очај као емоцију доживео сам док ми је брат умирао од рака плућа у октобру и новембру 2017. Од почетка лета 2019, ово ми је свакодневна емоција када се са посла враћам кући. Незгодно је то што је постала и у рано јутро, од почетка септембра, независно од тренутка напуштања стана. Очај је осећање безнађа да не могу да утичем на овај колапс и да могу само беспомоћно да стојим и да чекам. (једном сам ухватио такси и таксиста ми је рекао како одлази у Немачку да вози у јавном превозу)
На ово стање очаја се додају и мисли о опозицији. Оној легалној. Да ли се Западу намештају и нуде као млада пред удају? Мало се фемкају око нерегуларних медијских услова, али пристаће, наместиће се.
Утеху не може да ми пружи чињеница (процена) да се пола милиона људи (од око 750 хиљада запослених) сваког дана осећа као и ја, користећи јавни превоз у два правца.
Наша политичка млада, то јест опозиција, ламентује над сопственим статусом изопштености из работа садашње власти, фемка се и одбија да изађе на изборе где је победа власти услед монопола над медијима сасвим сигурна. И док тако тугује заборавља шта је њен основни задатак: да критикује власт и да обећава, лаже, да ће њеним доласком на власт наша стварност за милиметар постати боља. Код Београђана у случају јавног превоза.
Пошто такву опозицију немамо, која би се бавила сопственим задатком, остаје могућност да ће масован одлив Београђана у иностранство стихијски смањити проблематичност јавног превоза и гужве у градском саобраћају.
П.С. Братислав Здравковић, мој покојни брат, био је Рак са подзнаком Овна у хороскопу, као и Никола Тесла. Био је програмер са мноштвом програма које је направио, а умро је у потпуној материјалној беди. Један од изума био је и очитавање броја станица за ГСП. Данас сам након посла отишао да проверим да ли могу да користим 11-ицу за повратак кући (Проклета могућност избора мора да постоји). Очитао ми је 4 станице и одлучих да сачекам. Након више од 10 минута узмем да проверим и очита ми једну станицу. ОК, сачекаћу. Након 10 минута очита ми 12 станица. Неки идиот је успео да упропасти и софтвер који је требао да олакша путницима свакодневно коришћење јавног превоза. Хоће ли ми неко надокнадити трошкове три позива ка апликацији? Свакодневни осећај очаја никакав новац не може да надокнади.