Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Турци и потурице су вековима гајили нетрпељивост према Србима, и православцима уопште, због чувања свиња. „Поганиле су им изворе“ и шта још, али то Турцима није сметало да убирају порез по свињској глави (рећи грлу је увреда, јер по чему просечан човек више користи главу од свиње?). Након пропасти средњевековне Србије дошло је до промене у структури сточарске производње јер је свиња пре пропасти било неупоредиво више, а турски пописи из 15 века указују на милионски свињски фонд на Косову, Метохији, Поморављу и свуда где су Срби чинили апсолутну већину становништва. Али, порези су утицали да се до српске револуције почетком 19 века фонд свиња смањи, а да се козе и овце гаје више, како би се смањило пореско оптерећење.
У ЕУ је у 2017. било 150 милиона свиња и њихов број је смањен за 1,8% у односу на 2009. У Србији је фонд свиња, у истом периоду, смањен за петину и већи релативан пад од Србије имали су: Грчка, Словенија, Кипар, Малта и Естонија.
Пошто свиње штете људском здрављу, како нас учи модерна медицина, оне су и еколошки проблем због измета и других појава. Стога нас је интересовало да видимо где се сад буне припадници исламске вероисповести на њихово присуство?
Просечна густина свиња у ЕУ износила је 33,5 по квадратном километру. Код нас је она износила 37,6 и били смо незнатно испод просека ЕУ. Рекло би се, да је лакше прилагодити се европским стандардима када си бољи од њих, па се срозаш, него где су далеко развијенији.
У јужној покрајини КиМ густина свиња је неупоредиво мања: 3,9 по квадратном километру и то је последица четрдесетак свиња по километру у Ибарском Колашину и у енклавама, гетоима, и нуле у већински албанским територијама.
Мању густину свиња од КиМ у Европи имају само Исланд, Финска и Шведска (што је логично због климатских услова) и Црна Гора – само 1,8 по квадратном километру. Изгледа да је у Црној Гори затирање свега, па и свиња, што их подсећа на српство и православље поодмакло и да се ближи крају.
Највећу густину свиња имају Данска (297,8) и Холандија (296), испред Белгије (200,1), Малте (107,6) и Немачке (77,2) на петом месту. Немци, дакле, имају дупло већу густину свиња од Срба. Традиционална извозна тржишта Беч и Пешта, а сада Аустрија и Мађарска имају незнатно мање свиња по километру, али ће даљи пад српског фонда свиња утицати да и оне по овом показатељу буду испред Србије.
И тако, било је свиња и у средњевековној и у Милошевој Србији, а сада смо претежно ратарски народ, а свиња имамо тек колико је потребно за Божић и славе. Мада и тада, већином, бивају допремљене из Хрватске, Немачке и Мађарске.
