Грађевинска активност у Европи на крају 2021. и у Т1 2022.

Грађевинска активност у ЕУ у Т1 2022. била је за 3,4% већа него у Т4 2021, док је она у Србији смањена за 3,7%. Осим Србије, међу земљама са доступним подацима, пад грађевинарства имале су још само Шпанија (-2,8%) и Босна и Херцеговина (-0,6%). На основу само ових података могло би се закључити да су тенденције у Србији међу најлошијима у Европи.

Тако испада када се тумачи само један податак, па некада Србија има и највиши раст БДП-а у Европи, али да се посматрањем дужег периода долази до сасвим другачије слике.

Продужимо временски хоризонт посматрања на крај 2000, када је Србија из економске изолације, са ниске основице пошла у економски опоравак, на Т2 2008. пред избијање светске економске кризе која је уназадила већину земаља у Европи, и на Т4 2020, како би видели где је била Србија на крају 2021, а пре овог пада грађевинарства у Т1 2022.

Кренимо обрнутим редоследом.

Грађевинска активност у ЕУ повећана је за 1,7% у Т4 2021. према Т4 2020.  Србија је остварила раст од 9,8% и већи релативан раст грађевинарства од Србије имале су само Албанија (+22,6%), Мађарска (+18,7%), Италија (+16,4%) и Малта (+12,4%). Мањи раст грађевинске активности имало је 19 земаља у Европи, а њено смањење 10 земаља (С. Македонија за 18% а Црна Гора за 10,9%). Значи, смањење се догодило након изузетно високог раста током 2021.

У односу на Т2 2008. грађевинска активност у ЕУ у Т4 2021. била је мања за 10%. Након рекордног нивоа активности у Т1 2008. у Т2 2008. грађевинарство је имало пад за 4,4% и пад је трајао до Т1 2020. и од тада се грађевинска активност у Европи није опоравила.

У Србији је грађевинарство од Т2 2008. до Т4 2021. имало раст за 73,1% и већи раст су имале само Малта (+160,4%), Албанија (+127,3%), Црна Гора (+126,5%) и С. Македонија (+96,2%). Све мале или нама суседне земље. Мањи раст од Србије имало је 12 земаља, а нижи ниво грађевинске активности него у Т2 2008. имало је 17 земаља. Највећи пад је имала Грчка, за невероватних 83,8%, па следе Португалија (-56%), Словенија (-53,2%) и Шпанија (-47,2%). Мањи ниво грађевинарства имале су и нама суседне Бугарска (-34,9%), Хрватска (-27,6%) и Румунија (-4,2%) док је Мађарска по расту тик иза Србије са +54,5%.

У односу на крај 2000. Србија је повећала грађевинску активност 9,1 пута и стоји супротно од Грчке која је смањила активност 6,6 пута (-84,9%). Нема података за Албанију, С. Македонију и Босну и Херцеговину, па је Србија имала убедљиво највећи релативан пораст грађевинске активности у Европи, испред Црне Горе (7,5 пута раст), Малте (4,4), Естоније (3,1), Румуније (2,6), Литваније (2,5), Бугарске (2,5), Шведске (+99,7%) и Мађарске (+94,1%).

У ЕУ је грађевинска активност у Т4 2021. била за 3,9% мања него у Т4 2000. па и раст за 3,4% у Т1 2022. није био довољан да је врати на ниво активности од пре 22 године.

У односу на крај 2000. три велике европске економије имале су пад грађевинске активности, Шпанија (-44,8%), Француска (-14,1%) и Италија (-4,1%), док је Немачка била само за 4,8% изнад тадашњег нивоа.

На основу смањења грађевинарства за 3,7% у десезонираној серији података у Т1 2022. у односу на Т4 2021. не би могли да судимо о кризи у грађевинарству у Србији, а узевши у обзир изнете дугорочне трендове.