Građevinarstvo: 1970-2010 Svet i BJR

Prema podacima iz UNCTAD Handbook of statistics u 2010 godini ukupna dodata vrednost u građevinarstvu u svetu bila je 3.428 milijardi dolara. Prvih 11 zemalja učestvovalo je sa tačno dve trećine u ukupnoj novostvorenoj vrednosti građevinarstva, gde su najveći udeo imali SAD (18,6%), Kina (10,5%), Japan (9,7%), Francuska (4,3%), Španija (3,8%), Indija (3,8%), UK (3,6%), Nemačka (3,6%), Italija (3,2%), Kanada (3,1%) i Brazil (2,8%).

Među BJR najbolje je rangirana Hrvatska na 67. mestu, zatim Slovenija na 77, Srbija na 98, BiH na 115, Makedonija na 128, i Crna Gora na 151. mestu.

Sa grafikona 15 najvećih građevinskih industrija može se videti da je Japan bio na prvom mestu od 1988 do 1997 godine, a da je 2009 godine pao na treće mesto usled uspona kineske građevinske industrije. Između SAD i Kine postoji relativno velika razlika tako da će Kina postati najznačajnija u dodatoj vrednosti građevinarstva iza 2015 godine.

Sadašnje područje Ruske Federacije bilo je drugo po građevinskoj industriji do 1973 godine, kada je Japan zauzeo tu poziciju, a bivši Sovjetski Savez do kraja sedamdesetih godina prošlog veka.

Dodatan indikator bio bi obračun dodate vrednosti po zaposlenom u građevinarstvu, kao mera produktivnosti rada.

 Kao što je sada Srbija u poziciji da joj se odobravaju krediti uz uslov da u infrastrukturnim radovima učestvuje inostrana građevinska operative, tako je nekada SFRJ bila u poziciji da u zemljama trećeg sveta izvodi građevinske radove koje je i kreditirala. Udeo bivše SFRJ u dodatoj vrednosti građevinarstva bio je 0,749% u 1970, 0,965% u 1980, da bi se smanjio na 0,389% u 1990. godini. Tokom osamdesetih godina prošlog veka domaća investiciona aktivnost je stagnirala tako da su se građevinari prisilno preorijentisali na inostrana tržišta.

Zbirni udeo naslednica SFRJ opao je na 0,176% u 2000, da bi se povećao na 0,403% u 2008 I opat pao na 0,269% u 2010 godini.

Interesantno je da je SFRJ u 1971 godini bila na 21 mestu u svetu (nedostaju podaci za Nemačku pa je na 20).

Dodata vrednost građevinarstva u 1970. godini, u milionima $

1	United States	51,933.2
2	USSR	33,333.3
3	Japan	15,560.6
4	France	11,124.5
5	Italy	9,250.2
6	United Kingdom	6,997.0
7	Canada	5,544.9
8	Australia	3,524.9
9	China	3,416.2
10	Spain	3,214.9
11	Netherlands	2,994.5
12	Mexico	2,735.7
13	Poland	2,698.8
14	India	2,522.5
15	Sweden	2,282.1
16	Argentina	2,215.4
17	Brazil	1,710.4
18	Switzerland	1,704.9
19	Belgium	1,671.9
20	SFRY	1,559.2

U 1980 godini pala je za jedno mesto usled rasta građevinske industrije u zemljama izvoznicama nafte (Saudijska Arabija, Venecuela I Iran), a pri bržem razvoju od Argentine i Poljske.

1	United States	130,270.7
2	Japan	98,409.3
3	USSR	72,121.2
4	France	47,382.7
5	Italy	31,077.4
6	United Kingdom	30,139.8
7	Canada	18,090.7
8	Mexico	17,489.2
9	Spain	17,011.9
10	Brazil	15,780.9
11	Australia	13,397.9
12	China	13,047.3
13	Saudi Arabia	12,346.3
14	Netherlands	11,537.8
15	Venezuela	10,460.7
16	Iran	10,035.2
17	Belgium	8,377.5
18	Switzerland	8,192.2
19	Sweden	7,565.8
20	India	7,536.3
21	SFRY	6,809.2

U 1990. godini pala je na 31. mesto.

1	Japan	300,934.0
2	United States	249,439.0
3	Germany	94,530.6
4	France	73,760.7
5	USSR	69,686.0
6	Italy	63,690.9
7	United Kingdom	60,751.8
8	Spain	41,791.7
9	Canada	36,845.2
10	Korea, Republic of	25,351.4
11	Australia	21,668.8
12	Brazil	20,634.1
13	Switzerland	19,140.2
14	China	17,399.5
15	India	15,845.4
16	Netherlands	15,517.2
17	Sweden	14,317.1
18	Mexico	13,575.1
19	Turkey	12,404.8
20	Austria	10,168.5
21	Finland	10,070.5
22	Belgium	9,848.6
23	Saudi Arabia	7,617.3
24	China, Taiwan Province of	7,272.4
25	Greece	6,418.4
26	Algeria	6,384.1
27	Argentina	6,284.7
28	Denmark	5,994.6
29	Poland	5,904.3
30	United Arab Emirates	5,489.0
31	SFRY	5,258.7

Na osnovnu udela u društvenom proizvodu građevinarstva u SFRJ (izvor: Statistički godišnjak SFRJ) Srbija je imala udeo 0,237% u dodatoj vrednosti svetskog građevinarstva u 1970, 0,342% u 1980, 0,121% u 1990, 0,022% u 2000, 0,082% u 2008, i 0,043% u 2010. godini.

U 1970 godini (nedostaju podaci za Nemačku, Indoneziju, ali i novonastale zemlje poput Češke, Slovačke, Ukrajine…) Srbija je bila na 33 mestu u rangu sa Izraelom i Mađarskom, ispred Irana, Portugalije i Novog Zelanda. Do 1980 godine pala je na 40 mesto, usled uspona izvoznica nafte, a uprkos bržem rastu od Portugalije, Izraela i Mađarske. U 1990 godini pala je na 53 mesto, u rangu sa Bangladešom i Bugarskom, da bi nakon toga bila potpuno marginalizovana.

Među BJR do 1993 godine Srbija je imala najveću dodatu vrednost građevinske industrije. U 1994 je pretiče Hrvatska, a u 1995 godini Slovenija i do danas su ove dve novonastale države značajno razvijenije u ovoj delatnosti od nje.

Poput „teške“ industrije, građevinarstvo pretežno zapošljava mušku radnu snagu sa srednjim i nižim stručnim obrazovanjem. S obzirom da i u strukturi nezaposlenih dominira ovaj profil radne snage (uz žene sa nižim i srednjim obrazovanjem) zapošljavanje u građevinskoj industriji, uz prerađivačku, predstavlja očekivani put za smanjivanje nezaposlenosti.

U zemljama bivše SFRJ (ne računajući podatke za KiM), broj zaposlenih u građevinarstvu povećan je sa 327 hiljada u 1970 na 555 hiljada u 1988 godini, da bi danas u ovoj delatnosti radilo upola manje ljudi oko 295 hiljada. U priloženoj tabeli podaci za Sloveniju, Hrvatsku i Makedoniju obuhvataju i samozaposlene, što nije slučaj sa podacima za Srbiju, BiH i Crnu Goru.  Najmanji pad broja zaposlenih u građevinarstvu imali su Slovenija i Crna Gora, a najveći Srbija i BiH. Prema ovim podacima danas u građevinarstvu radi tri puta manje ljudi u Srbiji, a četiri puta manje u BiH u odnosu na davnu 1988 godinu.

	1970	1988	2012	Indeks 12/88
BiH	46,763	94,159	22,776	24.2
Montenegro	8,521	9,266	8,291	89.5
Croatia	80,298	136,305	102,208	75.0
Macedonia	27,335	48,378	29,249	60.5
Slovenia	44,110	63,270	60,191	95.1
Serbia	120,193	203,649	70,975	34.9
Ukupno	327,220	555,027	293,690	52.9