Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Prema podacima iz Statističkog biltena RZS-a u prošloj godini je rođeno 66.310 beba, što je za 5% manje u odnosu na 2010. godinu. Ovaj trend smanjivanja broja rođene dece biće nastavljen i u 2012. godini, uprkos tome što je proglašena za godinu beba. Radi se o višedecenijskom procesu za čiji preokret je neophodna reakcija države mnogo veća i bolje ciljana od najavljenog povraćaja PDV-a za bebi opremu.
Da bismo došli do toga kako je najbolje moguće stimulisati rast broja rođene dece treba prvo da utvrdimo gde se, i zašto, smanjuje ili povećava ova pojava.
Od popisa iz 2002. godine najveće smanjenje broja rođene dece dogodilo se u seoskim sredinama, koje su zapravo zaslužne za ukupan pad broja rođenih, dok su gradske sredine imale relativno stabilnu stopu fertiliteta. Ako se uzme u obzir da je broj rođene dece povećan u Beogradu i Novom Sadu, to znači da je smanjen u manjim gradovima.
Kada ova kretanja uporedimo sa kretanjem broja zaposlenih dolazimo do postojanja jasne veze između broja zaposlenih žena i broja rođene dece: zaposlenost žena je prethodnih godina povećana samo u Beogradu i Novom Sadu, gde je i evidentiran rast broja rađanja. Naime, od izbijanja krize broj zaposlenih muškaraca je značajno smanjen, najčešće radnika, dok je povećan broj zaposlenih žena, sa fakultetskom diplomom, najviše u državnoj upravi, zdravstvu i osiguranju. To dalje znači da se povećanje broja rođenih nalazi kod žena sa fakultetom i natprosečnim zaradama.
Ovde dolazimo do kritike predloženog povraćaja PDV-a. Pelene su prošle godine bile šesti po vrednosti uvozni proizvod za široku potrošnju, u iznosu od 50 miliona evra, nakon lekova, mobilnih telefona, putničkih automobila na dizel gorivo, sirove kafe i portabl kompjutera.
Ukoliko pođemo od grube procene da se 2% ukupne vrednosti uvoza odnosu na opremu i proizvode za bebe (dečija kolica, sokovi, hrana, higijenske maramice, garderoba) dolazimo do sume od 280 miliona evra. Pretpostavimo i da bebe nisu u celini uvozni potrošači pa recimo da je ukupan promet proizvodima za bebe 500 miliona evra. Sada ovu vrednost pomnožimo sa prosečnom stopom naplaćenog PDV-a od 12% (većina proizvoda se kupuje po nižoj stopi od 8% u odnosu na proizvode sa stopom od 18%), dolazimo do veoma grube procene da PDV na bebe iznosi oko 60 miliona evra, što je oko 6,6 milijardi dinara. To je direktan trošak države kroz nižu naplatu poreza radi olakšavanja položaja roditeljima sa bebama.
Na osnovu podataka o tome ko i gde rađa dolazimo do činjenice da će korist od ovog fiskalnog podsticaja imati žene sa nadprosečnim platama i u sredinama gde već postoji rast broja rođene dece i bez ove mere. Majke na selu, nezaposlene i sa malim platama ni ne kupuju pelene, sokiće, kolica i druge proizvode. Decu doje, koriste pelene za višekratnu upotrebu, snalaze se za ostale proizvode kod žena koje su sa decom već izašle iz pelena.
Sasvim je ljudski i humano pomoći budžete roditelja sa bebama, ali se ovom merom konkretno pomaže deo stanovništva koji je već privilegovan višim prihodima od prosečnih. Ovom merom se neće usporiti ni zaustaviti trend opadanja broja rođene dece.
Šta je moj predlog? Mislim da bi uvođenje materinskog dodatka od, recimo, 25.000 dinara ženama na selu i bez posla moglo da utiče da se poveća broj rođene dece. Iz ovakve mere bi trebalo isključiti maloletne majke, kako se ne bi stimulisali brakovi nakon četvrtog razreda osnovne škole (romska populacija). Od prvorođenog do četvrog deteta, mesečno od trenutka kada se utvrdi trudnoća do druge godine deteta.
Koliko bi ovakva mera koštala državu? Recimo da se radi o 30 hiljada od žena, od oko 66 hiljada koje su rodile, po 25.000 dinara mesečno daje izdatak od 750 miliona dinara mesečno, što je 9 milijardi dinara (manje od 0,3% BDP-a) na godišnjem nivou. Za 3 milijarde dinara više od sada predložene mere, ali sa potpuno drugom „metom“ i u skladu sa ciljem da se makar spreči dalji pad broja rođene dece. U trogodišnjem periodu ova poreska stimulacija bi dostigla maksimalnu vrednost od oko 27 milijardi dinara, što je manje od 1% BDP-a, i preko 15 puta manje od izdataka za penzije.
Strah od gubitka posla usled trudnoće mnoge žene sprečava da rađaju. Moja supruga je oba puta ostala bez posla kada je rađala (jednom u trudnoći usled ugovora na određeno vreme, a drugi put je proglašena za tehnološki višak kada je trebalo da se vrati da radi), i ne postoji iznos novca koji bi je stimulisao da rodi treće dete, jer je rađanje povezano sa najtežim traumama. Ali bi mnogim ženama smanjilo strah od otkaza, i majkama na selu pružilo bi dominantnu ulogu „porodičnog novčanika“.
Ukoliko bi se ovakva mera primenila na sve bebe rođene od početka ove godine, i na sve žene koje odluče da održe trudnoću, 2013. godina bi zaista bila godina beba u pravom smislu te reči. I godina majki.
Od ukidanja PDVa nece biti nikakve koristi, trgovci ce naci 1001 razlog zasto ne mogu da spuste cene, to smo vec videli na brojnim primerima.
Ovo za materinski dodatak je pravi potez,ali ne samo na selu. Potrebno je imati podatke o socijalnom polozaju majki i dodatak ne treba da bude linearan svima po 25000, nego progresivan.
Treba uvesti i zdravstveno osiguranje za sve majke i decu, bez previse birokratije, mnogo ljudi, narocito po selima, nema zdravstveno. (Evo predloga za jedan tekst).
Nije dovoljno samo radjanje dece potrebno je i njihovo obrazovanje, zato nam treba mnogo vise obdanista, narocito za siromasnu decu i cigane, neophodno ih je socijalizovati.
I naravno skola, u Brazilu svako siromasno dete koje redovno ide u skoju dobija od drzave 80$ mesecno, ovo bi trebalo primeniti i kod nas.
Samo za sve ovo su potrebne pare, da bi ih nasli moramo podici poreze, npr. porez na profit sa sadasnjih 10% na 50% i to bi bio opet jedan od najnizih poreza na profit u Evropi.
„Od ukidanja PDVa nece biti nikakve koristi, trgovci ce naci 1001 razlog zasto ne mogu da spuste cene, to smo vec videli na brojnim primerima.“
Dovoljan je jedan – pad kursa dinara. Koliko god trgovce smatrali lopovima, drzava je veci lopov sto puta.
Ova akcija nije namenjena borbi za povecanje nataliteta ili poboljsanje kvaliteta zivota beba i njihovih roditelja, vec iskljucivo iz politickog marketinga i ciste ekonomske koristi. U celoj Srbiji ide ova akcija, mnogi ljudi, napaljeni, dobronamerni, ali kratke pameti, su odusevljeno uzeli ucesca ili je podrzali. Nece nijedna akcija, pa ni ovaj Zdravkovicev predlog, dati rezultata, jer svi previdjaju surovu cinjenicu – nije poenta u rodjenju i cenama hrane i opreme za bebe, vec o tome da ta beba treba da poraste i da zivi u zemlji u kojoj je zivot odavno izgubio svaki smisao. To je ono zbog cega nema beba – nedostatak perspektive nikakva ad hok akcija ne moze promeniti.
Koliko sam ja razumeo -nije ukinut pdv, već će se vraćati kupcima na osnovu fiskalnih računa. Znači nema ni govora da će budžet da se umanji za pomenutih 60 miliona evra, već mnogo manje jer je gotovo sigurno da će način povraćaja biti toliko komplikovan da će mnogi odustati u samom startu.
Ovo je već viđeno-lep marketinški trik.
Da, Milojevicu, takav je bio predlog. Cist cirkus. Uzmes fiskalni racun, pa sa njim odes u poresku da uzmes pdv… Potpuno ludilo. Doduse, ne znam da li je tako usvojeno…
Selo ce potpuno opusteti u narednih petnaestak godina. Jednostavno, ukoliko se ne uvede zemljisni maksimum (i zabrana prodaje strancima) posedi ce se toliko ukrupniti da ce „seoski atar“ pripadati nekolicini. Za tu nekolicinu nije isplativo otvoriti ni trafiku a kamoli skolu, obdaniste, internet, ambulantu, puteve… To ce i ono malo ljudi koji na selu ostanu (da rade za feudalce) raseliti u gradove uz eventualno putovanje na posao u selo. Mnogo glupih i neodmerenih poteza je donela ova vlast i jednostavno nemaju ni malo osecaja za zivotnu realnost. Ko ce ziveti na selu ako nema barem tridesetak + hektara, a sa druge strane feudalci ce zbog nedostatka radne snage gajiti samo najmanje isplative „masinske“ kulture, cime em stvaramo manju vrednost u poljoprivredi, gubimo komparativnu prednost u CEFTA, potpuno pustosimo Srbiju i gomilamo je u par velikih centara, i na kraju ce sve to neko lako uzeti na ovaj ili onaj nacin kad mu se prohte, jer pusta zemlja i sludjen narod po velikim centrima pristace na sve za sitne pare. Kakva perspektiva za bebe, buduce gradjane? Mnogo sto sta treba promeniti smisleno i hrabro, da bi se krenulo napred a onda ce i bebe da se radjaju.
Pa sad kad se malo dublje sagleda situacija,vidim da je vlast u stvari unistila privredu jer je htele da spreci migraciju iz sela u grad, a na neki nacin i okrene proces-da se ljudi vrate selu.Logicno, zar ne?
Dobar predlog u vezi sela, ja bih prosiro te benefite na majke u provinciji i u vecim gradovima- sa malim prihodima. I dao 50% veci iznos u zonama drasticnog pada nataliteta. Mozda je sledeca ideja kotraverzna- u zoni/mikrozoni gde je natalitet mnogo veci iznad proseka, umesto para dao bih u istoj vrednosti vaucere za skolovanje. Ukinuo PDV na domace baby-proizvode. Povecao broj vrtica tako da roditelji sa jednim/nijednim zaposlenim mogu da upisu dete u vrtic, uz obavezu da staziraju, rade dokvalifikaciju ili pokrecu biznis. Uveo jednu smenu u skolama i produzeni boravak uz doplatu, sto bi mogli da obavljau ucitelji uz dodatno placeno radno vreme. U UK nisam video ni jednu skolu koja ima dve smene. A tamo djacka populacija drasticno raste. To zaista unistava porodicni zivot i smanjuje potencijal za koriscenje vremena i deci i roditeljima. Neka sve ovo kosta i 500me isplati se vise od auto puta kroz Sumadiju.
Inace, ovo sto radi DS+ekipa je jedno brljanje i mazanje bez ikakvog plana ni smisla. Po destriktivnosti, usporedivi su sa SPS-om iz 90-ih.
Jos nesto oko upisa u vrtice. U Uk mi je trebao racun za vodu da upisem decu u privatni vrtic. Drzava je platila pola, sa jednim papirom koji popunjava vrtic. Ista je procedura za drzavni. Ovde vec imam fasciklu sa oko 50 dokumenata. Ne racunam vise izgubljene dane i nerve. Cini mi se da je bar petina troskova vrtica pojedena kroz upisnu administraciju. Tamo je na 20-oro dece bilo 5 zena. Ovde na 35-oro 1,5.
Ako bi neko zeleo da vam da otkaz zato sto ste dobili bebu, mnogo bi rizikovao. Verovatno bi brzo izgubio spor sa velikom isplatom i razna osiguranja bi se povecala i kreditna sposobnost bi mu se smanjila. Govorim za male/srednje firme gde sam to video. Ako bi to uradila velika ili drzavna firma, sto je malo verovatno, iznos odstete bi bio mnogo veci, i o tome bi se pricalo u medijima.
Znaci sve se na kraju svodi na pravnu drzavu i efikasnost sistema.
predlog sa 25 hiljada je sasvim dobar. Isključivanje romske populacije, posebno. Iskreno, nemam ništa protiv njih, ali niti im trebaju subvencije, rađanje kod njih je potpuno neelastično na bedu, a i ovako ih ima previše.
A zašto da se isključi bilo koji deo populacije? Misliš, cigani su i tako manje vredni, pa što bi se rađali.Malo ti je bezveze izjava .Postoje samo oni koji poštuju državu i oni koji je ne poštuju, pa makar ko bili.
Ovde Ivanini, a bogme i Zdravkovicevi stavovi mirisu na sovinizam, hteli bi gradjane Srbije da dele na visu i nizu rasu. Ako drzava daje subvencije onda svima bez obzira na rasu ili godiste. Stvarajuci gradjane drugog reda, drzava em postaje fasisticka ae stvara gradjane koji je nece prihvatiti kao svoju. Ovo su veoma opasni stavovi: od nacionalizma do fasizma je samo jedan korak.
G-dine Milojević
U mom selu Trešnjevici idu do 4. u školu, pa se venčavaju i odlaze u Beč na rad. Ako se mera cilja onda ima i granice tog cilja, znači ne želi se maloletnička eksplozija nataliteta, nebitno da li su Srbi, Cigani, bilo koja nacionalnost.
Lepo. Ali po tom principu,zašto npr školovati mlade ljude ako postoji velika verovatnoća da će otići preko? Ili, zažto pomagati bilo koga ako se predpostavlja da je kandidat za odlazak?
Možda nisam u pravu, ali ovoj zemlji je povećanje natalitete neophodno, a svi njeni stanovnici MORAJU da budu ravnopravni, ili neće biti dobro niza koga.Maloletnički brakovi su deo tradicije cigana,a i produkt siromašenja tog dela populacije. Ima drugih načina da se to iskoreni ili smanji, isključenje nikako neće dovesti do rezultata, a posledice mogu biti pogubne.
Problem je sto kod nas razlika u natalitetu/ukljucenosti u drustvo korespondira nacionalnim grupama. To treba resiti sa konsenzusom sa svim manjinama, gde bi se postavili neki visi drzavni ciljevi i na nacin da svi dobiju. Recimo troje dece i dobro obrazovanje bi mogao da bude optimum. Sto bi bilo pokriveno subvenicionisanjem. Ako neka zona ima vise od 3-je dece u proseku, dobije znacajne subvencije za obrazovanje i mogucnosti privilegovanog upisa u dobre skole. Ako je broj dece nedovoljan za prirodnu obnovu stanovnistva, subvencionisu se mame/deca. Problem je sto se kod nas sva teska pitanja ignorisu, odlazu i onda mali problemi postaju ogromni i neresivi. Reci da je nekog u zemlji „previse“ nije korektno. Najboji test za proveru da li sam rekao nesto na tudju stetu je da zamenim uloge. Zamislite da neko kaze da je pravoslavnih/Srba previse iz ma kog razloga.
Gosn. Mišo
Nastupate kao komunista, a to je ideologija koja je nanela najveću štetu ovom narodu kao i fašizam.
U četiri rečenice navesti ŠOVINIZAM, NACIONALIZAM I FAŠIZAM, a još i insertovati drugome šta nije rekao
„hteli bi gradjane Srbije da dele na visu i nizu rasu“, ne omogućava komunikaciju i polemiku. Naročito iz pozicije ideologije gde je Karl Marks bog na nebu i na zemlji.
Ja sam anarhista, ljubitelj Cigana i nemam nikakvih dogmi od kojih polazim.
Sad, mogli bi da se subvencionišu oplodnja žaba ili kučića, ili da se ama baš ništa ne želi ni ne radi, sve je stvar ličnog izbora.
Napisao sam Ivana, a iz tvog komentara se iato moglo zakljuciti, u svakom slucaju to je teza koju sve cesce slusam u Beogradu.
To da sam komunista tim se ponosim i ideje sirim u svakoj prilici. Nikad se u ovoj drzavi nije bolje zivelo nego pod komunistima.
„Nikad se u ovoj drzavi nije bolje zivelo nego pod komunistima.“
Kako ko… I kako kad… Uzmimo samo primer Borislava Pekica…
A uzmimo i primer onih milion, koji su izgubili posao od 89te.
Miso, ako cemo posteno, od 89-e, pa do danasnjeg dana, komunisti su i dalje na vlasti. U neprekinutom kontinuitetu, ako ne racunamo 2-3 godine posle 5-og oktobra.
Svi ljudi koji su nekada upravljali gradovima po Srbiji i bili istaknuti clanovi Saveza komunista i dan-danas upravljaju tim gradovima, uz mali dodatak prispelih omladinaca, koji jos zesce bastine tradiciju SK. Raspitaj se malo, pa ces i sam videti. Bukvalno su svi i dalje na svojim mestima. Direktori drustvenih ustanova, direktori javnih preduzeca, gradski funkcioneri, nacelnici okruga, nacelnici prosvete, zamenici ministara, oficirski kadar, direktori banaka, tajkuni… Oni su, Mislo, elita danasnjice, a kako stoje stvari, i buducnosti. Zato i propadamo. Ti ljudi su na kraju radnog i zivotnog veka i nista korisno nisu uradili, osim sto nas njihove zablude mnogo kostale. Oni vlast nece lako predati. Samo velike naivcine misle da mi zivimo u kapitalizmu. Svaki mikrosegment ovog drustva to jasno pokazuje.
Evo, sada gledam Dinkica koji je „posetio“ neku fabriku koja nije radila, a onda je, kako on kaze, zahvaljujuci drzavi tu pokrenuta proizvodnja. To se zove klascian drzavni socijalizam. Odrzava se besmislena proizvodnja, radnici placaju iz budzeta, i stvara se mit o drzavi i drzavnom vlasnistvu kao idealu. Naravno, krije se koliko to sve kosta. Pogledaj Zdravkoviceve podatke koliko smo sjargali novca poslednjih deset godina. E, toliko kosta odrzavanje ideologije drzavnog vlasnistava i politike i politicara kao vrhovnog merila za sve. Klasican socijalizam. Po udzbenicima. Kraj tom konceptu je blizu, ali zabludama se kraj ne vidi. Komunisticka ideologija je vodeca i u opozicionim partijama. Evo, upravo sada na televziji ona poznata glumica, zaboravio sam joj ime, mlati praznu slamu o potrebi da se u Beogradu otvore nova pozorista, jer treba zaposliti mlade ljude. Cist komunizam.
Mile kad imas dominantno privatno vlasnistvo onda si u kapitalizmu, a nas kapitalizam je mnogo sblizi Somaliji nego Svedskoj.
To sto kapitalisti i njihovi politicari povremeno bace neku kosku narodu ne menja sustinu.
„Mile kad imas dominantno privatno vlasnistvo onda si u kapitalizmu“
Slazem se. Upravo to kod nas i dokazuje da nismo u kapitalizmu. Imamo trgovinu i poneku fabriku u stranom vlasnistvu, malo sitnih privatnika (u komunizmu su to bile zanatlije), nekoliko krupnih latifundija, sve ostalo je u vlasnisvu drage nam drzave. Svaki drugi dan se neka nova fabrika podrzavi. Na kraju ce samo trzni centri biti privatni, bas kao sto su u komunizmu bili vasari. Nekada je narod po selima nedeljom isao na vasare, danas drzavni sluzbenici idu u Tempo. Ostali sede kod kuce i cekaju kada ce i njih drzava da zaposli na drzavne jasle.
Otud i imamo fenomen da milion ljudi trazi posao, a na konkurse se niko ne javlja, naravno, ako nisu drzavni.