Геоекономија ваздушног саобраћаја: број превезених путника у првој половини 2024.

Приликом доласка Пола Кругмана у Београд 2012. године имао сам привилегију да му први поставим питање, али сам то, од силног узбуђења, претворио у монолог где је Зоран Станојевић морао да ме упозори да скратим.

На теми економске географије сам докторирао, а Пол Кругман је имао један од највећих доприноса њеном развоју.

Његов коментар на српску економију био је једноставан: „Имате одличну локацију“.

Као пример одличне локације може послужити поређење Београда са Букурештом, први се налази на главном путу од Париза, Берлина и Беча ка Истамбулу, док се за други може рећи да је географски скрајнут (што и није лоше у нестабилним временима). Последица повољнијег географског положаја Београда је, између осталог, то да има око 50% више ноћења странаца: у јулу 2024. Београд је имао 307.753 а Букурешт 194.592.

Ноћења странаца су била увод у статистику превезених путника са београдског и нишког аеродрома.

У табели су приказане 72 авионске линије Београда и Ниша са страним аеродромима, од којих је десет обустављено, а једна „непознати аеродром“ не припада никоме.

Када поделимо аеродроме на оне у ЕУ и ван ње долазимо до податка да је број превезених путника између Србије и ЕУ повећан за 8,8%, са 1.746 хиљада у првом половини 2023. на 1.899 хиљада у првој половини 2024, док је у остале земље повећан за 8,0%, са 1.380 на 1.491 хиљада.

Према броју превезених путника прва три аеродрома не припадају ЕУ: Истамбул, Цирих и Подгорица су на врху листе. Међу првих десет ту се још налазе и Москва и Тиват. Међу аеродромима у ЕУ, највећи број путника имали су Франкфурт и Вијена.

Бергамо, Пекинг, Мадрид и Келн/Бон су аеродроми са којима је успостављен саобраћај у 2024, док у првој половини 2023. није постојао.

Динамика промета по аеродромима може да буде последица туристичких жеља наших становника, па на пример повећање броја путника 5,6 пута у саобраћају са Лисабоном вероватно представља последицу повољних туристичких аранжмана за Португалију у овој години. Слично је, вероватно, случај и са Данском.

Удаљени летови за Дубаји, Доху, Абу Даби могу бити последица домаћих интересовања, али и последицa све већег коришћења Београда као значајног ваздушног чворишта.

Захваљујући одличној локацији, не треба сумњати да ће београдски „Никола Тесла“ имати све већи апсолутни значај међу европским аеродромима, и да ће напредовати са 50-60 места ка 30-40 месту у наредних пар година.