Geografsko poreklo i koncentracija ustaša u Italiji 1935

Где су најгоре усташе? Ово питање сам често чуо или себи поставио током младости а и много касније. Да ли су у Љубушком, близу Међугорја, или у Чапљини, због Прибиловаца и свих околних села масовних покоља Срба? Или у Госпићу, одакле је најављено „трећинско“ решавање „проблема“ Срба?

Изненађење приликом случајног погледа на списак усташа у Италији, због изузетно великог броја из Имотског, мотивисало ме је да направим базу података и очитам их на мапи. Готово трећина свих усташа била је из села у општини Имотски, а готово половина када се њима додају и усташе из Ливна и Дувна. Статистички изгледа немогуће да су само двојица усташа била из Посушја, које се граничи са Имотским.

Списак 509 усташа није репрезентативан у односу на масовност учињених злочина над Србима. (Федеративни систем представља до сада најбољи покушај да се ојача југословенска заједница. Југославија, која би била вођена српски-централистички, распала би се приликом првог већег потреса и то управо на исти начин као године 1941. Након што се Југославија распала, уследио је хрватски осветнички поход уништавања православних Срба. Овај догађај спада у најужаснија масовна убиства током целе светске историје. У питању је балканска освета против омрзнутог Балкана. Херман Нојбахер „Специјални задатак Балкан“ 1956).

Ипак, и овакав какав је мени је оповргао тезу да су највећи мрзитељи Срба били Хрвати који су са Србима живели у етнички измешаним срединама. На списку се налазе само тројица са Кордуна и петорица са Баније, што је мање од по 1% укупног броја. Исти случај је и са Западном и Источном Славонијом где нема ни једног Хрвата из општина Пакрац, Окучани, Славонски Брод, Пожега, Осијек, Винковци, Вуковар…

Друга теза коју сам себи оповргао је да су усташе биле највећим делом покатоличени Срби. На основу приложених презимена то се може претпоставити за 5% до 10% од укупног броја (Мандушић…). Ова теза би се могла лако потврдити уколико постоје историјски извори о унијаћењу Срба у само три општине: Имотском, Ливну и Дувну.

Према извештају једног од усташа њих 85% је дошло као радници емигранти из Белгије. Након избијања светске кризе 1929, они су лако врбовани да уместо да траже посао проводе време у беспослици и ишчекивању рата у коме ће ослободити Хрватску…