Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Podaci o kretanju ukupnog broja zaposlenih i zaposlenih u prerađivačkoj industriji nisu dovoljni da se objasni kretanje nataliteta, jer ne uključuju i seosko stanovništvo, mlado i radno-aktivno, a gde je došlo do najvećeg pada nataliteta. Tako imamo, na primer, opštine koje nisu imale ni jednog zaposlenog u industriji u 1971. godini, poput Crne Trave i Trgovišta, a u 2012 godini su imale radnike, a imale su najveći pad broja rođene dece. Čak i prema rastu ukupne zaposlenosti ove dve opštine su visoko rangirane. Znači, ispravnije bi bilo uporediti broj i starosnu strukturu seoskog stanovništva u odabranim godinama po opštinama i uporediti je sa demografskim padom koji se dogodio.
Broj rođenih je u Srbiji, bez podataka za Kosovo i Metohiju, smanjen za 36,5%, sa 103 na 66 hiljada. U 2012. godini imali smo za 10,9% manje zaposlenih u pravnim licima, dok je industrijska zaposlenost bila manja za 40,3%, i danas je uporediva sa brojem zaposlenih sredinom pedesetih godina prošlog veka (400 hiljada u 1961. godini).
Na nivou oblasti postoji slaba pozitivna korelacija između kretanja broja zaposlenih i broja rođenih (+0,42), dok je industrijska zaposlenost u negativnoj korelaciji (-0,19). Na nivou opština postoji pozitivna, ali statistički zanemarljiva, korelacija dinamike broja rođene dece sa ukupnim brojem zaposlenih (+0,09), i sa brojem zaposlenih u industriji (+0,16).
Broj rođene dece povećan je samo u Novom Sadu (za trećinu), Beogradu i Temerinu (!). U svim ostalim opštinama i gradovima je smanjen. Broj rođenih je smanjen za manje od trećinu u samo 20 opština, od trećine do polovine smanjen je u 36 gradova i
opština, u 45 opština smanjen je od 50% do 66,6%, u 32 opštine smanjenje je bio od dve trećine do četiri petine, a u 6 opština (Kučevo, Gadžin Han, Bosilevgrad, Trgovište, Medveđa i Crna Trava) broj rođenih je u 2011. godini bio šest, sedam i više puta manji nego u 1971. godini. Veliki pad broja rođenih imale su i opštine sa većinskih stanovništvom islamske veroispovesti, poput
Sjenice (-67%), Bujanovca (-64,8%), Preševa (-67,1%)…
Kada su demografski trendovi negativni na celoj teritoriji onda se veza sa zaposlenošću može postaviti kao pitanje: hoće li rast zaposlenosti usporiti dalji pad broja rođene dece. Temerin je povećao broj zaposlenih za 39,2%, a u tome u industriji 3 puta, pa je rast broja rođenih usklađen sa skromnim rastom broja rođenih. Ali, imamo niz opština koje su povećale obe zaposlenosti (Stara Pazova, Vrnjačka Banja, Lajkovac, Valjevo, Inđija, Arilje, Kosjerić, Bogatić, Ub, Rača, Merošina, Bujanovac, Ljubovija, Brus, Kladovo, Babušnica, Osečina, Žagubica…), ali je do pada broja rođenih došlo.
Početkom jula izaći će podaci o vitalnim statistikama u 2012. godini, kao i o broju zaposlenih po opštinama u martu ove godine, pa ćemo ponoviti ovakvo poređenje podataka.
Колубарски округ – запослених 1.38 пута више, деце 2 пута мање. При том то није крај где су у 1971. људи имали просечно шесторо деце, већ 2-3. Путеви, пруга, плодна земља на један сат од Београда. Беовоз – карта 150 динара. Познајем тај крај, и сматрам да је у реалности још много горе. Култура смрти је превладала.
Pogresan zaljucak. Znaci ko radi u industriji taj od srece pravi decu. To sto se vidi je pokazatelj migracije generativne populacije, i propadanja seoske zajadnice.
Bice da je suprotno. Srpski industrijski gradovi ucinili su da porodica preko dvoje dece bude neodrziva. Jedno dete je u toj varijanti optimum. Pokusajte da vodite troje dece po smenama u skole i vrtice. I jos po gradskom saobracaju. Da ne govorim o tome da odrzite beogradski praziluk standard u garderobi i nacinu zivota. Da li ste videli trudnicu koja gura kolica u kojima sedi jednogodisnje dete u gradskom saobracaju. Niste jer je to nemoguce u Srbiji. Pogledajte statistiku koliko ima cetvorosobnih i petosobnih stanova u novogradji. A postaje jos gore. Radno vreme od 9-18 (stvarno od 7-20) preti da zatre svaku ideju o porodici i porodicnom zivotu u gradu. Veliki neprijatelj nataliteta su i skole po smenama.
Pericu, poenta je u drugoj stvari, cim porastu prihodi i ljudi pomisle da se otvaraju perspektive, odmah vec sledece godine poraste broj novorodjencadi. Imam i ja podatke za neke gradove od 2007-e do 2010-e. Kako je krenula kriza sledece godine broj novorodjene dece se smanjio za 30 posto, dakle, jasna je uzrocno-posledicna veza.
A sto se radnog vremena tice, tako se radi u Beogradu, u provinciji je sve suprotno, posle pola 4 nema zive duse… Vikendom takodje. Osim toga, najcesce su novorodjencad kod roditelja koji ne rade i koje, najcesce, izdrzavaju roditelji… Rec je o opstem rastu standarda, a ne o pojedinacnim slucajevima. Cim u zemlji poraste standard pocnu ulicama Srbije da se setaju kolica. Van Beograda gradski saobracaj je sporedna stvar. Previse sve merite po Beogradu.
Standard ima nekog uticaja, ali mnogo vise je u organizaciji i odnosu drzave. I u postavljanju prioriteta.
Obicno siromasni krajevi imaju veci natalitet. To ne vazi za ex-komunisticke zemlje.
Kada bi neko razumno bice, koje se spusti na Surcingski aerodrom bez predznaja pitali – sta je to najvaznije (cemu se najvise paznje pridaje) u Sr. odgovor bi verovatno bio. Licne legitimacije i potvrde, veze i poznanstva, automobili, banke, garderoba, benzinske pumpe, reklame, kafici…
Kada isti putnik sleti na Heatrow – odgovor bi verovatno bio – disabled facilites ( sve za invalide ), parking, organizacija transporta i tacnost u istom, health& safety (da vas neko ne bi tuzio), red i ljubaznost (bez srdacnosti), obilje infrmacija ..
Kada se spustite u na izraelski aerodrom – sigurnost, tehnologija, sve za decu…
To je odprilike i rang na tabeli nataliteta.
Apsolutno pogresno….
Po toj logici Nemacka bi trebala da ima najveci natalitet, a recimo Turska najmanji. Za nas su zanimljiva iskustva tranz-zemalja. U ex-soc zemljama deca su bila trosak u bilansu i zato nisu bila prioritet. Od Srbije do Kine. Prednost je davana industriji i polj. kombinatima nad malim privatnim imanjima. Tako je uredjena zemlja, napravljeni gradovi, vrtici, skole, menze, sportski klubovi, odmaralista itd. I to je funkcionisalo jer dok su dva odrasla radila dvoje dece je zbrinuo sistem. Danas u tranziciji imamo tradiciju dva licna dohotka, sa produzenim radnim vremenom i decu za koji sistem vise ne postoji. Potreba za potrosnjom se povecala, a realne plate pale. Sada je cesce slucaj da je u porodici jedan zaposlen, a drugi nezaposlen. Oni opet nece imati vise dece jer su naucili na matricu dvoje-rade, dvoje-u skoli,kola, more, patike najke, a nece svojevoljno da tu matricu promene. Troje i vise dece kod nas fizicki nije izvodljivo ( narocito u vecim gradovima ) i za zaposlene i za nezaposlene. Morate biti ili vrlo bogati ili da ne brinete o bilo kakvim standardima ili da pripade seoskoj zajednici koja jos nije presla na socijalisticku matricu. To se upravo i desava.
Trenutno u Bg. postoji veliki porast broja dece koja se upisuju u vrtic znaci od 3-4-5 godina. U Bg nema vise mesta ni preko veze. To su deca koja su rodjena u sred ekonomske krize.
Radi se pre svega o deci iz perifernih naselja gde se desio mali boom. U porodicama gde majke ne rade, a ocevi se bave samostalnim delatnostima, cesto prosirene porodice. Tu se negde krije i recept za buduci natalitet.
Vrtici su tuzna, socrealisticka prica i nisu merilo za bilo sta. Pericu, to sto je najveci natalitet u Beogradu i Novom Sadu, upravo govori da je kljucni faktor standard, ali i drzavni posao, gde je lako zadrzati radno mesto i otici na trudnicko…
Upravo o tome govorim, to je Mile srpski model/mentalitet. A sta posle trudnickog odsustva i zdrzanog „radnog mesta“.
ma jok u presevo broj nezaposlenosti je vise od 70 posto a po popisu 2002 godine jer u 2012 je bojkotiran popis radje vise deca