ФАОстат: Пољопривредна производња у Србији и земљама које је окружују у 2019.

База ФАОстат (линк) не може да се искористи како би се израчунао удео Србије у светској пољопривредној производњи на нивоу сваког производа јер државе у ову организацију пријављују своје најважније производе, а не све апсолутно производе на нивоу сваког детаља. Стога израчунати удели могу бити приближни и пружити неку информацију о редовима величина и о главним конкурентима у производњи.

У прилогу су подаци о количини (не и о вредности) производње у Србији и у земљама које је окружују код биљака и производа животињског порекла чија је произведена количина већа од 5.000 тона код највећег произвођача.

Рангирано по количини производње Румунија је убедљиво прва са 38,8% испред Мађарске (19,5%), Србије (15,6%), Бугарске (12,6%), Хрватске (4,8%), Албаније и Босне и Херцеговине (по 3,2%), С. Македоније (2%) и Црне Горе (0,3%).

Одабраних производа има 92. Румунија има највећу производњу код 34 производа, следи Србија са 21, па Мађарска и Албанија са по 13, Бугарска има 5, БиХ 3, С. Македонија 2, Хрватска 1 и Црна Гора нема производа са највећом произведеном количином.

Румунија има очекивано највише производа са највећом производњом. Првих пет производа где је највећи произвођач у овако дефинисаном региону (кукуруз, пшеница, свеже кравље млеко, сунцокретово семе и кромпир) чине готово четири петине њене укупне пољопривредне производње.

Основне нелогичности представљају исти број производа код Мађарске и Албаније, мада Мађарска има 6 пута већу произведену количину и 4 пута више производа код Србије у односу на Бугарску, мада Србија нема знатно већу производњу (+23,7%).

Разлог ових нелогичности у рекордима је чињеница да Румунија, Мађарска и Бугарска имају сличну структуру искоришћавања земљишта кроз ратарске и индустријске културе, док Србија и Албанија имају специфичности у коришћењу предности земљишта за производњу воћа у Србији, или великог интензитета наводњавања ради узгајања поврћа у Албанији.

Хрватска је највећи произвођач једино мандарина од свих производа у бази података.

БиХ је највећи произвођач разног свежег поврћа, сушених паприка и ситног грашка.

С. Македонија је највећи произвођач свежих паприка и дувана.

Србија производи готово половину укупне шећерне репе у региону и ту нема конкуренције од суседних земаља. Исто важи и за производњу соје.

У 2019. је Србија била и највећи произвођач јабука (500 хиљада тона), али са занемарљивом разликом у односу на производњу у Мађарској (498) и у Румунији (493 хиљаде тона).

У првој половини табеле Србија је још највећи произвођач малина, вишања, брескви и нектарина, крушака и кајсија.

Приложени подаци у табели могу се анализирати и као произведена количина по глави становника, а могу се и претворити у нето тржишне односе: удео домаће потрошње – извоз + увоз, и на друге начине (вредност производње по тони истих производа…).