FAOstat: Бруто производња пољопривреде 2011-2022.

У бази ФАОстат (линк) постоје подаци о пољопривредној производњи до 2022. године.

У прилогу су израчунати индекси у односу на 2011. годину за све земље и територије за које ФАО прикупља податке.

Резултати временских поређења могу да веома осцилирају, у зависности од почетне године, а посебно код земаља, попут наше, које имају доминантно ратарску производњу зависну од метеоролошких услова.

На пример, уколико за почетну годину узмемо 2012, Србија се налази око 80. места, упоредива је са Кином и Бугарском и само је БиХ испред ње, од земаља у окружењу. Али, у 2012. се догодио велики пад пољопривредне производње у односу на 2011, па ниска основица даје високе резултате.

ФАО обрачунава индексе у односу на трогодишњи просек 2014-2016. Међутим, ни овде не стојимо добро, јер је ниво производње у 2022. био за 3% испод овог трогодишњег просека.

Нека од могућих запажања извршеног рангирања су:

• Русија је повећала пољопривредну производњу за 38,2% што указује на позитивне ефекте санкција западних земаља, да се преоријентише на домаћу производњу, уместо да буде потпуно отворена за увоз. Русија је џиновска земља, са готово неограниченим ресурсима, па је био могућ и много већи раст пољопривредне производње, преусмеравањем ресурса, а да није потпуно отворена за туђу робу.
• Албанија, БиХ, Бугарска и С. Македонија имале су повољнији показатељ од земаља у окружењу, док су Хрватска, Црна Гора, Румунија и Мађарска имале неповољнији од Србије. Са базом у 2012, да поновимо, само је БиХ имала већи раст производње.
• Највеће економије ЕУ, Немачка, Француска, Италија и Шпанија, имају огромне пољопривредне вишкове, и нису стимулисане за раст производње, уколико ће он директно довести до пада светских цена. Све су имале мањи обим производње у 2022. у односу на 2011.

У складу са индустријским узором, имамо (97) готово идентичан индекс пољопривредне производње као Немачка (97,3).