Podatke iz baze FAOstat treba uzeti sa rezervom iz više razloga: (1) odnose se na 2007. godinu i izrađeni su u tekućim dolarima iz 2005. godine, (2) nije naznačeno da li su prema kupovnoj vrednosti valuta ili prema tekućim kursevima, (3) sumnjive su mi male vrednosti kod Hrvatske, a velike kod Albanije, ali puno je još podataka koji se mogu staviti pod sumnju. Stoga ćemo krajnje šturo opisati osnovne rangove, bez ulaženja u neku dubinu. Na primer, ukoliko imamo vrednost mašina i poljoprivrednog zemljišta dobro bi bilo izračunati tehnološki intenzitet obrade zemljišta, ili odnos stočnog fonda prema vrednosti zemljišta
ili vrednosti useva.
Prema ovim podacima, a prema vrednosti dolara iz 2005. godine, ukupna vrednost poljoprivrednih mašina, bruto, bila je 1.274 milijardi dolara u 2007. godini. SAD, Japan, Kina i Indija su dovoljne da se objasni polovina ukupne vrednosti poljoprivrednih mašina i opreme.
Među BJR, Slovenija je na 50. mestu sa mašinama i opremom vrednost 2 milijarde dolara, prati je Srbija na 55 mestu sa 1,8 milijardi dolara, na 78. mestu je Bosna i Hercegovina sa 630 miliona dolara, Makedonija je na 89. sa 424 miliona, Hrvatska na 114. sa 142 miliona, a Crna Gora na 127. sa 96 miliona dolara. Udeo Srbije u svetskoj vrednosti poljoprivrednih mašina i opreme je 0,14%, dok je udeo u svetskom stanovništvu 0,1% tako da je u ovom pokazatelju Srbija 40% iznad prosečne vrednosti.
Isto važi i za vrednost zemljišta gde je Srbija sa 2,3 milijarde dolara na 76. mestu, i ima 0,14% ukupne svetske vrednosti zemljišta (1.674 milijardi dolara). Ostale BJR u zbiru imaju manju vrednost zemljišta od Srbije i Makedonija je na 116. mestu (711 miliona dolara), Hrvatska na 119. (642 miliona), BiH na 130. (442), Slovenija na 147. (128 miliona) i Crna Gora na 150. mestu (120 miliona dolara). Interesantno je da Slovenija ima, poput Japana, 16 puta veću vrednost poljoprivredne tehnike od vrednosti zemlje. U ukupnoj vrednosti poljoprivrednog zemljišta osam zemalja je potrebno da se objasni polovina ukupne vrednosti: Kina, SAD, Indija, Ruska Federacija, Turska, Meksiko, Iran i Pakistan.
Ukupna vrednost stočnog fonda je 1.468 milijardi dolara. Deset zemalja objašnjava polovinu vrednosti i to: Kina, SAD, Brazil, Indija, Kolumbija, Japan, Pakistan, Australija, Bangladeš i Argentina. Prema vrednosti stočnog fonda Srbija je tek
na 90. mestu sa 2 milijarde dolara, ali ima za 30% veći udeo u odnosu na broj stanovnika. Hrvatska je na 121. mestu (761 milion dolara), Bosna i Hercegovina na 132. (535 miliona), Slovenija na 134. (427 miliona), Makedonija na 148. (204), a Crna Gora na 160. mestu (104 miliona dolara).
Ukupna vrednost useva (plantation crops) bila je 411 milijardi dolara u 2007. godini. Sedam zemalja objašnjava polovinu ukupne vrednosti, i to: Indonezija, Kina, Indija, Kanada, Vijetnam, Malezija i Španija. Srbija je na 46. mestu sa 1,2 milijarde dolara i tri puta većim udelom u proizvodnji u odnosu na broj stanovnika. Hrvatska je na 88. mestu sa 338 miliona dolara, BiH na 94. (286 miliona), Makedonija na 123 (120 miliona), Slovenija na 126. (93 miliona), i Crna Gora na 135. mestu (64 miliona dolara.
Iznošenje ovih i ovakvih podataka ima za cilj da dočara redove veličina.
Ovde se najbolje vidi moc Kine i Indije…