У саопштењу Евростата, између осталог, пише:
„Број истраживача у пуном радном времену (еквиваленту пуног радног времена full-time equivalent (FTE)) у ЕУ се повећавао претходних година, и скочио је са 1,38 милиона у 2011. на 2 милиона у 2021 (+626.800). У односу на 2020. додатних 115.000 лица се придружило истраживачима.
У периоду од десет година, број истраживача (FTE) повећан је у готово свим чланицама, а у случају Пољске и Шведске број је више него дуплиран.
У ЕУ, већина истраживача је радила у пословном сектору (56%) и у високом образовању (32%) па у владином сектору (11%).
Истраживачи су на нивоу ЕУ учествовали са 1% у радној снази.„
У бази Евростата постоје подаци и за Србију и још неколико земаља ван ЕУ па је овде приказан ранг земаља према релативном порасту броја истраживача између 2010. и 2020.
Турска, Пољска и Кина су имале највиши релативан раст броја истраживача док су Русија и Финска једине земље које су имале његов пад.
Србија се налази при дну листе са повећањем од 21,9% и упоредива је са Француском, а пошто су при дну листе и Луксембург, Јапан, Данска и Шпанија спонтано се намеће питање броја истраживача на 1.000 становника, те сам и то израчунао.
Посматрајући релативни број истраживача у односу на број становника добија се сасвим другачија слика: највећи број истраживача у ЕУ имају Данска, Финска, Холандија и Шведска, испред Аустрије, Немачке и Луксембурга. Најмањи број истраживача, мањи од Србије, имају само Румунија и Кипар.
Србија је још увек испред Турске по броју истраживача, али неће бити још дуго. Мањи релативни број истраживача од Србије имају још Црна Гора, С. Македонија и Босна и Херцеговина (без података за Албанију). Кина и Русија су испод просека за ЕУ, али за разлику од руске стагнације Кина брзо претиче чланице ЕУ те је испред Малте и Летоније а иза Бугарске и Хрватске које је већ вероватно претекла у 2021. или у 2022.
Овај други обрачун релативне бројности истраживача био је мотивисан одличним текстом Слободана Владушића пренетом на Стању ствари (линк). Истраживачи могу да послуже као илустрација односа између креатора видео игара и корисника ових производа по земљама и као односа колонијалних сивих и белих можданих ћелија. Кинези покушавају да побољшају однос ових сивих према белим ћелијама, како ограничавањем броја белих тако и производњом нових сивих.
Срби и Руси у овом процесу креирања и коришћења видео-игара, на жалост, не стоје уопште добро.