Евростат: 5,9% становника ЕУ живело је у тамним становима у 2020; И нека мрачна размишљања

У 2020, 5,9% становника ЕУ пријавило је да нема довољно дневног светла у својим местима становања, што значи да су она изгледала превише мрачна и виђена су као проблем за породице (линк). Приступ дневном светлу местима становања побољшава здравље и осећај благостања, а може и да помогне у побољшању енергетске ефикасности смањујући потребу за вештачким осветљењем.

У 2020. је преко 10% становника Шпаније сматрало своја места становања превише мрачним (10,6%, што је највећи удео забележен у ЕУ. Шпанију је пратила Француска (9,5%, прелиминарни подаци), Малта (9,4%) и Мађарска (7,7%).

Насупрот њима, најмањи удео су имале Словачка (2,6%), Италија (2,6%, подаци за 2019), Кипар (2,8%) и Чешка (3,1%).

У Србији пре садашње власти нисмо били свесни у коликом мраку живимо. Тек нас је садашња власт 2013. сврстала у ове европске статистике о условима живота и стандарду становништва и по њима је 91,8% становника Србије живело у довољно осветљеним становима. Од тада Србија баш и није напредовала јер се тај проценат незнатно повећао на 92,1% али и он је моћан аргумент дефетистима и скептицима који користе паролу „ко задњи изађе нека угаси светло“. И када задњи напусти Србију у њој ће преко 90% станова бити довољно осветљено и мрак неће завладати. Можда ће неки други народи, а не Срби, користити ове довољно осветљене станове, ал` што би рекао наш народ „удри бригу за весеље“.

У табели повученој и селектованој из базе Евростата приказани су подаци за 2019. Било је лакше, а и изгледа поузданије, додати само податке из 2018 за УК, АП Косово и Метохију и Исланд, него додавати и податке за 9 земаља из 2019.

Пошто се ради о анкетним, а не о пописним, подацима могуће су велике међугодишње разлике у уделу становништва у мрачним становима. Немогуће је да је у Шпанији повећан удео становника у недовољно осветљеним становима са 5,6% у 2019. на 10,6% у 2020. Пре се ту ради о субјективном осећају, када си затворен у свом стану месецима, да у њега не допире довољно светла и да је изгледа напољу светлије него што нам светлости улази у стан (већином кроз прозоре). Баш као што су мислили муслимани којима се Алекса Шантић обраћао са „Остајте овдје! Сунце туђег неба неће вас гријат ко што ово грије“, тако је изгледала Шпанцима 2020. Из садашње перспективе, њихов одлазак у Турску био је прави избор.

Евростат прикупља податке и колико су (слабо) осветљени станови према материјалном положају становника у односу на медијалне приходе (средњег, а не просечног становника), тј. на мање од 60% медијалних прихода који се сматрају социјално угроженима, што у Србији може бити 100 а у Француској 500 евра месечно, али таква су правила и другачије не може.

У укупном становништву у 2019. Србија је била на високом осмом месту са 7,9% породица са недовољно осветљеним становима. Скоро свака 13. породица није имала довољно дневног светла.

То што је у 29 земаља становништво живело у релативно већем проценту у довољно осветљеним становима не би требало да нас брине. Оно што је забрињавајуће су екстремне социјалне разлике у друштву које се потврђују и код удела становништва са мало светла који живе у сиромаштву (испод 60% од медијалних прихода) и осталог становништва. Код нас та разлика износи 7,5 структурних поена (13,7% испод 60% и 6,2% остали) и већу разлику имају само Турска (9,2 процентна поена, пп), Бугарска и С. Македонија (по 7,8 пп) и Словачка (7,7 пп). Турска, Бугарска, Србија и С. Македонија имају највеће Џини коефицијенте неједнакости расподеле у Европи, па се они и код природног осветљења места за становање потврђују, док је Словачка овде изузетак, јер уз Словенију припада групи земаља са најмањим социјалним разликама.

Код становништва са мање од 60% медијалних прихода Србија је на другом месту у Европи, одмах иза Турске. Посебан проблем је удео од 16,7% млађих од 18 година који одрастају без довољно светла у сиромашним породицама и ту смо на трећем месту, након Турске и Бугарске. Док код Турака ови мрачни услови могу да утичу на одрастање верски толерантних генерација, код Срба и Бугара носе опасност нових Раскољникова и других сањалица о социјалној правди пуних негативне енергије.

И у старости од 18 до 64 година смо на трећем месту, али овог пута су Енглези, након Турака, испред нас, и то можда може да објасни велику склоност алкохолним пићима Енглеза након посла, јер им је у домовима мрачно. Али, по том критеријуму испред Србије би требало да буде још много северних и развијених земаља.

Већ код старијих од 65 година у шест земаља и у АП Косово и Метохија има релативно више лица са недовољно природног светла, али, као што је познато, стара лица су политички приоритет у Србији, посебно пред изборе, а они су (избори) срећом по ова лица у цвету старости, релативно чести.

Србија је на осмом месту и код лица изнад 60% од медијалних прихода, где је шест земаља и АП Косово и Метохија изнад ње. Сличности у погледу релативног мрака у УК и КиМ захтевају посебну аналитичку пажњу, како се одражавају на осећања поноса, мржње и друга стања духа која могу несрећне Србе живота да коштају.