Ekonomski problemi Srbije i Hrvatske

„Kad u februaru bude ustoličen za trećeg hrvatskog predsednika, jedan od 12 kandidata zemlju će preuzeti s dijagnozom duboke ekonomske krize. Svi relevantni ekonomski indikatori: BDP, izvoz, nezaposlenost, visina zaduženosti – su u padu ili u najboljem slučaju u stagnaciji. No, dok je kriza samo delimično uvezena iz inostranstva, duboki strukturni problemi godinama se guraju pod tepih.”

Pročitah tekst na sajtu B92, prenet iz Poslovnog dnevnika pod naslovom “Pobednika dočekuje ekonomska kriza”.

I pročitah o identičnim ekonomskim problemima koji muče i Srbiju:

– nakon devet godina relativno stabilnog rasta, bruto domaći proizvod (BDP) u 2009. će, prema prognozama, zabeležiti pad oko 6 odsto (srpski će zvanično pasti oko 3%, ali će se izjednačiti sa padom Hrvatske kada se promeni metodologija njegovog obračuna);

– zamerke da Hrvatska nema dobar model ekonomskog rasta temeljen na izvozu;

– loš odnos uvoza i izvoza, odnosno rast temeljen na potrošnji umesto investicijama, godinama poreskim sistemom podstiče upravo država jer PDV na robu koja se uveze od svih nameta najizdašnije puni državnu blagajnu;

– od budžeta, dokumenta koji kroji ekonomsku politiku zemlje, puno se očekivalo ove jeseni, ali nije doneo ni jednu željenu promenu;

– povećavanje zaduženosti nastavak je izbegavanja nužnih reformi koje moraju rešiti probleme preniske produktivnosti, premalog broja radnika u odnosu na broj penzionera, neodrživ penzijski sistem, manjak proizvodnje, preveliki državni aparat i uopšte preveliku ulogu države u privrednim tokovima.

Tekst se zaključuje sa: “Iako nema ovlašćenja sa većine predizbornih plakata, novi predsednik itekako može uticati na smer ekonomske politike u saradnji sa Vladom. Svojim istupima može da homogenizuje političare i javnost o nužnosti bolnih reformi i raščišćavanju korupcije ili da iskoristi politički uticaj i moć za zadržavanje statusa quo”.

 

Nakon svih prethodnih “sudbonosnih” izbora za budućnost Srbije ulazimo u period kada to više neće biti. I to je opšte mesto.

 

Ali nije opšte mesto precizno adresiranje naših problema. To bi trebalo da bude dužnost svih nas. I predlaganje smislenih rešenja za naše probleme, koji su identični hrvatskim, ali mnogo intenzivniji po svom negativnom dejstvu.

 

Ako je neko u vlasti ne treba da traži izgovore za dubinu problema. Da lažira podatke ili da optužuje da je za lošu situaciju kriva prošlost i neko drugi. Tačno je da su greške iz prošlosti dovele do sadašnjeg lošeg ekonomskog stanja. Ali ta činjenica ne može da opravda težnju za životom u status quo-u. Bar dok je na vlasti.

 

Ako je neko u opoziciji, osim zdrave kritike svega što stvarno jeste loše, treba da nudi i alternativna rešenja. I sam će biti u poziciji vlasti, pa kako se sada prema njoj ophodi da tako očekuje i zdravu opoziciju kada vlast preuzme.

 

A dubina naših ekonomskih problema zahtevaće nekoliko narednih republičkih vlada, i drugih organa vlasti, da probleme zakopaju i da počnemo svi zajedno da podižemo lepu kuću na geografskoj vetrometini na kojoj se nalazimo.