Ekonomska kuhinja 2: svinje

Свиње представљају типично европску животињу и најчешћи су састојак у европској кухињи. Уколико се оцењује према овом параметру, Србија је једна од најевропскијих земаља, јер се налази на петом месту у Европи у односу броја свиња на број становника, а на деветом месту у свету, јер су испред ње још четири острвске земље.

Испред Србије су, уз Шпанију, три релативно мале европске земље (Данска, Холандија и Белгија) које овај бољи пласман имају услед лакоће извоза прасетине у суседне велике европске земље. Посматрано из овог угла, повећање броја свиња у Србији ради њиховог извоза у Европу представља најснажнији аргумент за „евроинтеграције“. Из Србије у ЕУ могу људи, али не и свиње. Али, са нашим приближавањем, у неком тренутку, када се уклоне санитарне, субвенционе, прелевманске и трговинске баријере, и свиње ће у великом броју, и у комадима, смрзнуте и прерађене, као у златно време српске државности и демократије пре 200 година, кренути на европски пут.

Према апсолутном броју свиња Србија се налази на 30 месту у свету, где је удео Кине непуних 50% у укупном броју свиња. Из овог угла посматрања испада да је Србија мост који спаја европске и кинеске вредности.

Табела 1: Ранг Србије према броју грла по становнику и према укупном броју свиња

Извор: FAOSTAT

У Србији се, пропагандно, стално намећу поређења у пољопривреди са Холандијом и Данском. Осим што поређења нису смислена, изгледа да су и злонамерна, јер готово да не постоје икакве сличности  у условима за пословање, у лакоћи пословања на друга тржишта, у нивоу субвенција итд. Чини се да се оваквим поређењима, намерно, само понижава наша стварност, да је само то делић у много широј лепези увредљивих исказа којим се сугерише да смо глупи, неспособни, неинвентивни, непредузимљиви, нерадни…

Поређења су смислена уколико се чине са нама суседним земљама, чланицама ЕУ, које су на сличном нивоу развијености као и Србија. У таквим поређењима треба узети у обзир њихове предности у погледу субвенција, трговинских баријера…

Као радознали кувари упоредили смо расположивост (производњу) кукуруза и свиња по земљама, а да би дошли до информације колико се где ове намирнице једу, и колико је кукуруз доступан за исхрану свиња. Највеће обиље кукуруза у односу на свиње постоји у земљама мухамеданске вероисповести где се свиње и прасићи не употребљавају у исхрани. Међу нама суседним земљама само Бугарска и Мађарска имају релативно веће обиље кукуруза од Србије. Црна Гора стоји најгоре са само 161кг кукуруза по условном, годишњем, грлу свиње, па је питање чиме се тамо оне хране, и да ли гладују.

Табела 2: Однос производње кукуруза и свиња

Извор: FAOSTAT

Србија је 2014. године била на релативно високом 34 месту у свету према производњи свињског меса. По броју становника налази се на 102. (CIA Factbook, процене за средину 2016. године), те је испред много земаља са већим бројем становника, не само са мухамеданском већином. У односу на Бугарску, чланицу ЕУ са готово идентичним бројем становника (732 становника више у Бугарској), Србија производи пет пута више прасетине, те се овде поставља додатно питање: ко је у Србији напреднији, месна индустрија или сељаци и паори у сивој зони пословања?

Уколико се најстроже забрани клање прасетине и њена дистрибуција из приватних газдинстава, требало би се распитати у РЗС-у колики би био ефекат на пад производње прасетине. Ма колико да била оправдана оваква мера ради усвајања европских производних и санитарних правила и стандарда, она би уназадила српског сељака и угрозила опстанак српских села која су на ивици провалије, пред потпуним нестајањем.

Пошто се правила и прописи доносе како би се елиминисала конкуренција крупном капиталу, распрострањеност свиња широм Србије можда је један од ретких показатеља остатака од давнашње слободе.

Табела 3: Производња свињског меса у тонама, 2014.

Извор: FAOSTAT

Услед релативног обиља свиња, где скоро свако сеоско домаћинство има бар по једну крмачу, Србија није производно и месно интензивна, јер произведе само 99 килограма свињетине по једној условној годишњој свињи или вепру.

Ако искључимо земље из врха листе, јер не познајемо тамошње услове и специфичности, примере интензивног искоришћавања прасића и свиња можемо наћи у Немачкој, Аустрији и Мађарској, где се од условне свиње добије 195кг, 182кг и 136кг, респективно. И Црна Гора је ту високо рангирана, са 136кг, као и Мађарска, али је то вероватно последица увоза свињских полутки из претходно поменутих земаља, старијих од 6 месеци, како би се произвела оригинална његушка пршута и онда продала у Србији.

 

Табела 4: Производња меса по условном грлу свиње

Извор: FAOSTAT

Производња свињетине по становнику враћа нас на почетак ове кулинарске приче, јер је Србија на 11 месту са 44,8кг прасетине. У односу на прву табелу, где су 4 острвске земље биле испред Србије, и још 4 европске, овде је само једна острвска земља, Канада и 8 чланица ЕУ.

Вишедеценијски пост у Србији смањио је број свиња на индивидуалним поседима (чији је број, такође, значајно смањен) и при месној индустрији, па је и производња свињетина мања.

Овај народни пост је користан, посматрано из угла пропагирања модерне здраве исхране, али не би сметало да има и других намирница у просечном породичном менију.

Табела 5: Производња свињетине у килограмима по становнику

Извор: FAOSTAT

 

Када кулинарски поглед претворимо у трговачки, подаци за Србију постају неповољнији. Светско тржиште свињетине вреди око 23 милијарде евра и Србија се у 2015 години налазила тек на 28. месту са учешћем од 1%. Из Србије је месо највећим делом ишло за Русију, па је извоз без ове, трговинским ратом Запада и Русије створеном неочекиваном шансом, заправо занемарљив (видети вредности извоза Србије 2011-2013).

Највећи светски извозници свињетине су: САД, Немачка, Шпанија, Данска и Канада.

Табела 6: Извоз свињског меса у хиљадама евра

Извор: trademap.org

Трговина живим свињама је релативно мала, па је Србија при скромној вредност извоза и даље релативно високо рангирана, на 30. месту. Хрватска има запажено 17. место услед лакоће миграције свиња из Славоније у трговинске објекте Конзума али и других трговаца и месне индустрије.

Табела 7: Извоз живих свиња у хиљадама евра

Извор: trademap.org

Увоз свињског меса у Србију повећан је са 10,8 милиона евра у 2011. на 39,5 милиона евра у 2015. години и ово је алармантна тенденција са потенцијалним (и стварним) негативним последицама за индивидуалну производњу домаћинстава. Уколико је, из трговинско-дампингшких разлога, јевтиније купити прасетину у трговинским ланцима, онда ће индивидуална производња драматично опасти. А то је већ пуно пута виђена стратегија уласка и освајања тржишта дампинг ценама. А кад се тржиште освоји, ценама је граница небо.

У 2013. години стопа пенетрације српског тржишта, мерена учешћем увоза у укупној потрошњи била још увек релативно мала, али не и безначајна: 8,2% – од укупне понуде свињетине која је износила 317 хиљада тона, из увоза је дошло 26 хиљада тона. У односу на ову „маленкост“ важнији је формиран негативан тренд који треба некаквим мерама прекинути.

Табела 8: Увоз свињског меса у хиљадама евра

Извор: trademap.org

У односу на увоз свињетине много је више забрињавајућа брзина раста увоза живих свиња: са 2,7 милиона евра у 2011. на 19,7 милиона евра у 2015. години. За четири године вредност је повећана 7,4 пута.

Док је у 2011. години Хрватска имала 10 пута већу вредност увоза живих свиња, у 2015. години ова вредност је била већа само за 9,5%.

Уместо да свиње из Србије крену пут Европе, изгледа да се са нашим приближавањем ЕУ успоставио супротан правац, оне иду из великих европских центара ка маленој и сиромашној Србији.

Табела 9: Увоз живих свиња у хиљадама евра

Извор: trademap.org

Када се саберу и на једном месту прикажу подаци из претходне четири табеле за Србију и за четири суседне земље чланице ЕУ долазимо до нето резултата у трговини свињама и свињетином.

Шта се у претходних пар година догодило са трговинским салдом свих пет земаља:

Србија је повећала дефицит у трговини скоро четири пута: са 8,6 на 32,6 милиона евра.

Хрватска је повећала трговински дефицит за готово 30%, са 111,5 на 142,8 милиона евра.

Мађарска једина има суфицит у овој трговини свињама, али се и он смањио са 99 милиона евра у 2011. на 79 милиона евра у 2015. години.

Румунија је повећала дефицит са 297 на 345 милиона евра.

Бугарска је незнатно смањила дефицит, са 171 на 166 милиона евра. Ово је, вероватно, последица демографског пада и смањене тражње за месом.

Ови подаци нам показују да приближавање и чланство малих држава у велику интеграцију, које у почетку изгледа примамљиво, на крају доведе до неповољног резултата.

Табела 10: Салдо у трговини свињама и свињетином одабраних земаља

Извор: trademap.org

Закључак

Србија је, по узгоју свиња, производњи и потрошњи свињског меса у светском и европском врху.

Пад броја становника прати пад узгоја, производње и потрошње свињетине. Либерализација тржишта за произвођаче из ЕУ додатно неповољно утиче на све аспекте свињогојства.

Посматрано из кулинарског угла, остали су неукључени главни састојци који објашњавају трендове у трговини: субвенције узгоју и производњи и степен заштите тржишта ЕУ кроз прелевмане и друге нецаринске баријере.

Као економиста, сасвим типично, изоставио сам најважнији кулинарски састојак: формирање цене коштања једног килограма прасетине/свињетине. За производњу за сопствене потребе то је мање важан фактор, али за производњу за тржиште то је од пресудног значаја.

И тако, економска кухиња ради на основу података који изгледају важним, а игнорише оне који су од пресудног значаја.

Литература:

FAOSTAT

UNCTAD – WTO Trademap.org

РЗС: Квантитативни приказ обрачуна економских рачуна пољопривреде у Републици Србији

CIA Factbook