Ekonomska kuhinja 1: kukuruz

За разлику од пекара и кувара, који производе разне укусе и мирисе од житарица и од меса, економисти производе некакве бројеве, покушавају да тумаче берзанске цене кукуруза, свињетине и других производа. Срећом по човечанство, даље и дубље од тога не иду, јер би можда измислили берзанску трговину пустињским песком и његову размену за отпатке од хране, на пример. Развој пољопривреде је у главама биолога, генетичара, агроинжењера… Где престаје хуманост а почиње „игра са Богом“ не знам, јер се за економисте претпоставља да су глупи и површни, те остаје на савести оних који су се опекли у овој игри, да нас упозоре на опасности генетски модификоване хране, загађености воде и земљишта…

У кухињској операцији која следи нећемо до краја прецизно објаснити зашто је Србија у светском врху извозника кукуруза, нити што су хрватске, мађарске и остале свиње окупирале српско тржиште. Само ћемо наслутити комплексност појава које економисти најчешће сведу у две цифре – берзанске цене. Гуруи берзи ће вам објаснити како су зарадили милионе на информацији о лошем, или добром, роду кукуруза у САД, или у Аргентини, али како се сади ова биљка, чиме се прска и како се бере, то је посао за просте људе, који не разумеју магију финансијских тржишта, маркета, фјучерса, опшнса…

Вратимо се нашој замисли, да нешто економски „закувамо“, надамо се што укусније, то јест, што разумљивије, па ако има неке користи од овог посла, наставићемо серију до стицања веће популарности (читаности).

Приложени подаци о обрадивом земљишту по становнику ништа нам не говоре о: (1) квалитету земљишта, (2) примењеним агротехничким мерама, (3) приносима по хектару, (4) употреби земљишта по културама, (5) клими и другим факторима. На пример, да ли је упоредиво 87 ари по становнику у Нигеру са 46 ари у Србији.

На основу приложене табеле можемо закључити да:

Обрадиво земљиште по становнику у свету се смањује, како због пораста броја становника, тако и услед смањивања обрадивог земљишта. Светског мањка хране нема јер се повећавају приноси у производњи (са 1.421 килограма по хектару у 1961. на 3.886 килограма у 2014. години), оранична површина (са 522 на 721 милиона хектара под житарицама у истим годинама), услед повећаног коришћења капитала у његовој обради (опрема, ђубрива…).

Србија је у светском врху према овом показатељу, обрадивом земљишту по становнику, упоредива је са САД, уз тенденцију да наредних година напредује са 18. места за пар места, јер се њен број становника смањује.

Румунија, Мађарска и Бугарска су јој пољопривредни конкуренти услед релативно сличног обиља земље сличне плодности. То ће подаци о извозу житарица потврдити.

Табела 1: Обрадиво земљиште у хектрима по становнику

Извор: http://data.worldbank.org/indicator/AG.LND.ARBL.HA.PC

Од значаја су, у овим међународним поређењима и удео земље која се наводњава у укупном обрадивом земљишту, пољопривредне машине, број трактора на 100 квадратних километара, и друге. Међутим, овим подацима би се значајно удаљили од основне теме, а то је производња и вишкови кукуруза.

Табела 2: Светска производња кукуруза у 2014. години

Извор: FAOSTAT

Потпуно случајно Србија у производњи кукуруза у 2014. години има идентичан ранг као и код обрадивог земљишта по становнику – на 18. месту. Више од половине укупне светске производње кукуруза имају САД и Кина узете заједно, а онда следе Бразил, Аргентина и Украјина као земље са великом површином обрадиве земље.

Србија је седми европски произвођач кукуруза, а од земаља које је окружују већи произвођачи су Румунија и Мађарска. Бугарска има мању производњу кукуруза, али је зато већи произвођач пшенице од Србије.

Да бисмо прецизно довели у везу производњу са извозом кукуруза требало би да укључимо низ детаљних статистика о нето трговини, променама залиха, семену, количини која се употребљава у сточној и у људској исхрани, губитку рода…

То нам није циљ, већ само да укажемо на линију узрочно-последичних односа: Србија има релативно обиље обрадиве земље, велики је произвођач кукуруза, а међу највећим је извозницима овог, берзанског производа, јер у односу на земље са већим бројем становника и стоке, има релативно већи удео вишка производње у односу на домаће потребе.

Према подацима из табеле 3, Србија се налази на десетом месту према вредности извоза кукуруза, где САД и Бразил у збиру учествују готово са половином у укупном светском извозу.

Испред Србије су, од земаља из окружења, Румунија и Мађарска на 6. и 7. месту, а Бугарска је на 13. месту.

Судећи по укупној вредности извоза, трговина кукурузом је у претходних неколико година стагнирала, јер се вредност кретала око 25 милијарди евра.

Табела 3: Извоз кукуруза у хиљадама евра, ранг земаља

Извор: trademap.org

Када из вредносних података пређемо на количинске долазимо до другачијег закључка: повећава се годишња количина извоза, те је она повећана са 111 милиона тона у 2011. години на 146 милиона тона у 2015. години. То даље значи да се смањује цена кукуруза у светској трговини, а колико је то под утицајем повећања производње генетски модификованог кукуруза, из ових података не можемо да видимо.

Извор: trademap.org

Највећи увозници кукуруза претходних година били су: Јапан (14,7 милиона тона у 2015), Мексико (12,1), Кореја (10,3), Вијетнам (7,6), Шпанија (7), Иран (5,3), Холандија (5), Кина (4,7) и Колумбија (4,7 милиона тона).

Приложени графикон приказује кретање месечне цене кукуруза у претходних десет година. Са графикона можемо закључити две ствари: (1) да су промене цене веома велике и (2) да се упркос великим повећањима (максимум 332,9 долара у јулу 2012), цена враћа на око 150 долара по тони.

Док се нагли раст цене у 2008. години може довести у везу са спекулативним токовима новца пред избијање светске кризе, раст цена 2011-2013 године вероватно је у вези са економским законима, тј. односима понуде и тражње.

Графикон 1: Цена кукуруза у доларима по тони

Извор :Imf.org

Закључак

У тексту нисмо разматрали разлоге зашто је толико велики вишак кукуруза који се извози у односу, на пример, пшенице. Нисмо ни дотакли тему реекспорта који „домаћа пословна елита“ практикује преко румунске луке Констанце, преливајући профит преко трансферних цена из Србије у „рајска острва“. Нисмо ни вршили калкулације колико би већим улагањем у наводњавање, у коришћење ђубрива и на друге начине могли да се повећају произведена количина и приходи од извоза.

Описали смо разлоге због којих је Србија десети светски, а шести европски извозник кукуруза, а то су релативно обиље обрадиве земље и релативно велика произведена количина у односу на домаће потребе.

Кукуруз је берзански производ за који нема великих баријера у светској трговини, што је олакшавајућа околност у односу на покушај да на сличан начин објаснимо положај Србије у светској производњи и трговини свињским месом у следећем тексту..

Литература:

The World Bank

FAOSTAT

USDA, Foreign Agricultural Service

UNCTAD – WTO Trademap.org

РЗС: Квантитативни приказ обрачуна економских рачуна пољопривреде у Републици Србији