Економска кретања у Црној Гори, октобар 2020.

У октобру је дошло до сезонски очекиваног смањења броја запослених за 2.817 лица. У октобру 2019. смањење је износило 2.863 лица, па је међугодишњи пад смањен са -36.872 лица у септембру на -36.826 лица у октобру ове године. Релативна стопа пада укупног броја запослених ипак је повећана са -17,9% у септембру на -18,2% у октобру.

Број незапослених лица је међугодишње повећан за 8.888, док је у септембру раст износио 9.708 лица. Успоравање раста броја незапослених је последица повећања обесхрабрености да се тражи посао. У октобру 2019. при смањењу броја запослених за 2.863 лица чак за 2.318 је повећан број незапослених, док је за 545 лица смањен број активних лица. У октобру 2020. повећан је број незапослених само за 1.498 док је број активних смањен за 1.319 лица. Укупан број активних лица смањен је за 27.938, са 238,8 на 210,8 хиљада, чиме је највећи део смањења броја запослених прешао у неактивност становништва, а не у активно тражење посла.

Пад броја запослених имале су све делатности, али је највеће релативно смањење било код административних и помоћних делатности (-47,3%), грађевинарства (-31,7%), пољопривреде (-26,9%) и услуга смештаја и исхране (-25,9%). Дакле, у делатностима које су директно или индиректно повезане са туризмом.

Управа за статистику ЦГ

Просечна нето зарада у Црној Гори била је 525 евра у октобру и повећана је за 1,5% у односу на октобар 2019. При смањењу броја запослених за 18,2% дошло је до смањења фонда зарада за 16,5%, и износиле су 87,8 милиона евра (105,1 милиона евра у октобру 2019).

Број запослених лица смањен је у свим општинама у Црној Гори, најмање у Плаву (-5,9%), а највише у Будви и Тивту (у обе по 21,2%).

И фонд зарада је, упркос повећању просечне зараде у свим општинама осим у Будви и Андријевици, смањен у свим општинама, а најмање у Плаву (-0,6%). Највише је смањен у Будви (-25,4%), Херцег Новом (-20,9%) и Тивту (-17,1%).

Исто

У октобру је откупљено пољопривредних производа у вредности од 4,8 милиона евра што је за 37,9% више него у истом месецу 2019, те је у 10 месеци изједначена вредност са истим периодом 2019. То значи да ће у 2020. бити остварена вредност од око 35 милиона евра.

До раста укупне вредности дошло је услед необично велике вредности откупа стоке од 2.850 хиљада евра у октобру (1.201 у октобру 2019) чиме је укупна вредност достигла 5.983 и већа је од укупне годишње вредности откупа стоке у 2019 (5,5 милиона), уз могућност да се до краја 2020. постигну веће вредности него у 2016. и у 2017. (по 6,6 милиона евра).

У октобру је посечено 26.055 метара кубних дрвне грађе што је за 39,3% у односу на октобар 2019. Укупно је, у периоду јануар-октобар, повећана сеча шума за 0,4%.

У октобру је индустријска производња имала међугодишњи пораст за 13,3% услед раста снабдевања електричном енергијом за чак 75% (и у Словенији је у октобру, захваљујући повољним хидролошким условима производња више него удвостручена).

У периоду јануар-октобар ниво индустријске производње био је на истом нивоу као и у истом периоду 2019, где је копања руда повећано за 6,3%, а смањено снабдевање електричном енергијом за 0,5% и производња прерађивачке индустрије за 0,9%.

У Црној Гори је, као и у Србији, производња цигарета веома профитабилна те је повећана чак за 84,2% у односу на 10 месеци 2019. Извоз цигарета смањен је за 1,1% (са 2.202 на 2.178 хиљада евра) па је раст производње утицао на смањење увоза за 8,7% (са 11,8 на 10,8 милиона евра)

Вредност грађевинских радова у Т3 2020. износила је 198,8 милиона евра и смањена је за 9,6% у односу на Т3 2019. Укупна вредност грађевинских радова смањена је са 591,6 милиона евра, у периоду јануар-септембар 2019, на 544,8 милиона евра, што је смањење за 7,9%.

У саопштењу Управе за статистику (линк) пише:

„Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore za period januar-oktobar 2020. godine, prema preliminarnim podacima iznosila je 2 037,7 miliona eura, što ukazuje na pad od 19,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe imao je vrijednost od 286,5 miliona eura, a uvoz 1 751,2 miliona eura. U odnosu na isti period prethodne godine izvoz je bio manji za 15,7%, a uvoz manji za 19,6%.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 16,4% i veća je u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosila 15,6%“.

Црна Гора је смањила извоз у Србију за 9% (са 82,5 на 75,1 милиона евра) док је увоз смањила за 19,2% (са 424,9 на 343,2 милиона евра).

Укупно смањење извоза за 10 месеци износило је 53,7 милиона евра и највише је смањен извоз у Мађарску (за 19 милиона), БиХ (-8,8)  и у Србију (-7,5).  Повећан је извоз у Словенију за 8,3 милиона евра и у Кину за 5,4 милиона.

Увоз је смањен за 429,3 милиона евра и највише из Србије (-81,7), Грчке (-54,7), Италије (-42,7), БиХ (-36,2), Немачке (-32,3) и Хрватске (-31,4).

Промет у малопродаји износио је 108,9 милиона евра у октобру и смањен је за 14,5% међугодишње. У периоду јануар-октобар промет је износио 1.033,2 милиона евра и смањен је за 18% (са 1.259,4 у периоду јануар-октобар 2019).

У октобру је регистровано укупно 44,5 хиљада ноћења туриста (-85,8%) при чему 17,7 хиљада домаћих (-51,7%) и 26,8 хиљада страних (-90,3%). За 10 месеци остварено је 890,8 хиљада ноћења (-80,2%), у томе 322,2 домаћих (-26,5%) и 568,6 хиљада страних (-86%).

При паду броја ноћења у октобру за 86% дошло је до повећања из Белорусије за 115%, мада је број симболичан – 80. Најмање смањење имала су ноћења из Турске (-26,4%), Србије (-51,5%), Албаније (-63%), КиМ (-73,5%) и БиХ (-74,1%).

При паду укупног броја за 80,2%, у периоду јануар-октобар, повећан је број из Белорусије за 16,1% (са 26,2 на 30,4 хиљада).

Најмањи релативан пад броја имала су ноћења из Украјине (-31,6%), БиХ (-42,1%) и Албаније (-44,9%).

Укупан број ноћења у колективном смештају смањен је за 3.495 хиљада. Највише је смањен из Русије (-598 хиљада), Србије (-405), Француске (-318), Немачке (-293) и УК (-275 хиљада).

У железничком саобраћају, у периоду јануар-септембар, реализовано је 22 милиона путничких километара (53,1 у истом периоду 2019), те је смањење износило 58,6%. Реализовано је 97,1 милиона километара робе што је повећање за 5% у односу на исти период 2019 (92,5 милиона).

У друмском саобраћају смањен је износ путничких километара са 89,3 на 23,4 милиона (-73,8%), док је код робе повећан са 59,3 на 64,2 милиона (+8,3%).

Превоз путника у ваздушном саобраћају смањен је са 2.253.082 на 213.178, што је смањење за 90,5%, а робе са 638 на 220 тона (-65,5%).

И градски саобраћај је био под утицајем рестриктивних мера због епидемије корона вируса па је смањен са 739 на 490 хиљада превезених путника (-33,7%).

Промет у лукама је био под утицајем раста железничког превоза робе и смањења спољне трговине те је незнатно смањен са 1.534 хиљада тона на 1.489, што је пад за 2,9%.

Укупни депозити становништва били су 1.226,1 милиона евра и повећани су за 1,5 милиона евра у односу на септембар 2020, док су смањени за 79,4 милиона евра у односу на октобар 2019 (-6,1%).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *