Ekološke takse: Srbija i Evropa

Евростат је објавио податке о наплати еколошких такси у 2017 (линк). Оне су износиле 369 милијарди евра у 2017, у поређењу са 264 милијарди евра у 2002. У истом периоду њихов удео у укупним јавним приходима од пореза и социјалних доприноса смањен је са 6,8% у 2002 на 6,1% у 2017.

Највећи удео у овим приходима од еколошких такси је у Латвији а најнижи у Луксембургу.

Без да ишта знамо о овој проблематици лепо је што у бази података има и Србије али са подацима од 2005 до 2016. По њима, наплата еколошких такси повећана је са 602 на 1.516 милиона евра, а њихов удео је повећан са 7,38% на 11,42%.

Постоје и подаци о структури ових пореза где се највише прикупља у Србији, али и у већини земаља ЕУ од такси на енергенте (акцизе, највећим делом, претпостављам).

Када се излистају земље према уделу еколошких такси у споменутим пореским приходима долазимо до чињенице да Србија има њихов удео који је највећи у Европи! Испод Србије су Латвија, Грчка, Словенија, Хрватска, Бугарска, Естонија и Кипар.

На основу чињеница да имамо, након Хрватске, највећи удео ПДВ-а у БДП-у, као и овај удео еколошких такси у јавним приходима, можемо да тврдимо, а супротно општој јавној кампањи борбе против сиве економије, да је удео сиве економије у Србији низак (а борба против ње је економски разорна и злонамерна) и да није битно већи у односу на друге земље у Европи.