Да у Србији постоји вишевековна свест о екологији и здравој животној средини доказ је Орашје у општини Деспотовац. Дуго сам тражио ово насеље преко гуглмапс-а, оријентишући се при томе картом у књизи одакле је текст који следи. Не знам, коме од именованих села као заселак статистички припада, али ћу се засигурно потрудити да га у слободне дане једном и обиђем, и да приложим слике из овог еколошки чистог и удаљеног насеља на развођу Ресаве и Млаве. Чисто да се уверим: да ли су чистија села Плажане и Грабовица којима су ови давно сметали, или Орашје у клисури и нетакнутој природи. А и да се распитам код сељака, има ли данас сличних проблема, или је еколошка свест задржана на високом нивоу. (18.12.2014)

Орашје

Село је на Орашју до брда Вуковца. Кроз источни део села протиче Плажанска Река.

Имања су у Ђурисовици (где су и грабовичка имања).

У селу има око 30 кућа а 3 рода.

Село је некада било над селом Плажанима, у реци, и сматрало се као заселак тог села. Плажанци су их одатле отерали у Грабовицу, због тога што су им поганили воду у реци. У Грабовици су се опет населили више села у реци, па пошто су и ту поганили воду, Грабовчани их нагнају, да се одатле преселе на данашње место.

У селу су родови:

Шумадинци (10к, Петковица), дошли из Шумадије.

Драгомировићи (15к, Св. Арханђел), доселили се из Хомоља.

Бузулановићи (5к, Св. Арханђел), дошли из Црне Реке пре 65 година.

Сеоска је слава Ђурђевдан, а заветина Спасовдан.

„Resava“ Stanoje Mijatović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 26, 1930. Službeni glasnik i SANU.

Заселак Орашје данас може да се такмичи у категорији највише луксузних кућа у малом простору. Грабовичка депонија налази се на путу за овај заселак, тачно на пола пута, те тако Грабовчани сами себе загађују, а мало им додају и становници Орашја јер се са приложене слике потока могу приметити комадићи отпада, пластичне амбалаже… Орашјанци су већином у далеком иностранству, а чему служе ове велике куће, не знам.