Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је објавио податке о производњи прерађивачке индустрије у јуну, по којима је она смањена у еврозони за 0,7% у јуну, услед пада производње капиталних добара за 2,9%. Међугодишње, пораст производње износио је 2,5%.
У саопштењу из истог дана (14.8.2018) стоји да је БДП у ЕУ повећан за 0,4% десезонирано у другом тромесечју (2,2% међугодишње). Подаци су тромесечни, док су за производњу прерађивачке месечни и они су најава догађања до краја године. Претпоставићемо да ће у трећем тромесечју десезонирани раст БДП-а бити око нуле, али да ће већ септембарски подаци о производњи прерађивачке индустрије бити у дубоком паду. Надајмо се да се то неће догодити, али пад производње капиталних добара указује на ефекат изазване нестабилности трговинским ратом у коме ће ускоро бити немогуће пописати ко коме уводи додатне царине.
Резултати производње по земљама су у јуну били мешовити: било је пуно земаља које су смањиле, али и повећале производњу. Пад производње у Немачкој за 1,1 процентни поен највише је утицао на укупан резултат, али је у мају Немачка имала изузетно високи пораст производње.
Србија, у односу на одабрану базу, крај 2017, је имала мањи раст од 18 одабраних земаља од интереса за ЕУ (5,2% у јуну), а била је испред 14 земаља од којих су још само две (Бугарска и Норвешка) имале раст, док је 12 имало нижи обим производње него пре 11 година.
Окружење Србије имало је веома дивергентна кретања производње прарађивачке индустрије у посматраном периоду: Румунија је имала изузетно висок раст (+60,8% у јуну), Мађарска повећање за око 15%, Бугарска нам је индустријска сестра близнакиња, док је Хрватска још увек испод нивоа у 2007. (за 4,6% мада је у јуну имала изузетно висок раст производње).
Подаци о светској трговини потврдиће нам ове податке о паду производње, мада они садрже и ефекте јачања долара (у еврима ће пад трговине бити мањи).
