Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Прошло је тачно 12 година од када је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Споразум је потписан са некаквим повољним политичким очекивањима (линк), а овде констатујемо његове негативне последице по увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП), који је најосетљивији сектор привреде, мотив за удруживање европских економија у ЕЕЗ пре више од 60 година како би водиле заједничку пољопривредну политику.
У ЕУ можемо слободно да путујемо, што је довело до раста издатака на путовања у њене чланице, али и до одлива становништва из Србије, како кроз тромесечне дозволе тако и кроз дуготрајније дозволе за боравак и рад у ЕУ.
Основна негативна последица елиминације царинске заштите, у складу са споразумом, је разарање домаће производње прехрамбене индустрије и примарне пољопривредне производње. Ови производи су у ЕУ високо субвенционисани те су наши домаћи ценовно неконкурентни. При огромном расту увоза из ЕУ спас за домаћу производњу био је извоз у Руску Федерацију и на трећа тржишта јер и Србија, као и ЕУ, има пољопривредне вишкове.
Основна негативна последица ССП-а по Србију је пад производње прехрамбене индустрије за 7,9% у 2019 у односу на 2008. Нижа производња прехрамбене индустрије утиче на мању тражњу за домаћим примарним пољопривредним производима, уколико нису супституисани јевтинијим сировинама из ЕУ. Значи, утиче на смањивање сточног фонда и пољопривредне производње намењене преради у прехрамбеној индустрији.
Основна корист ССП-а за ЕУ био је потискивање произвођача са трећих тржишта на српском тржишту. Увоз ППП у Србију повећан је од 2008 до 2019 за 87%, док је из ЕУ повећан за 147,1%, те је ЕУ повећала удео у укупном увозу Србије ових производа са 49,2% на 65%. Циљ је очигледно постигнут.
Прилив страних директних инвестиција из ЕУ у малопродају у Србији је додатно појачао ефекте ССП-а: Делез је преузео Делту, ушао је Лидл на тржиште а и Конзум се ширио и остварио је највећи удео на нашем тржишту, што је, све заједно, утицало на лаки пласман ППП из Белгије, Немачке, Хрватске и Словеније.
Укупно је увоз ППП повећан за 864,6 милиона евра док је из ЕУ повећан за 719,2 милиона евра, што значи да је из ЕУ остварено више од четири петине од укупног повећања.
Највећи раст апсолутне вредности увоза био је из Немачке (за 99 милиона евра), Белгије (90,9), Пољске (86,7), Шпаније (71,9), Мађарске (63,1) и Италије (60,3 милиона евра). Хрватскa је и пре ССП-а била присутна у Србији, како кроз ЦЕФТА-у, тако и кроз ширење малопродаје Конзума, те је на петом месту по вредности увоза, док је 2008. била на другом месту, након Немачке. То значи да је након немачког признања Хрватске, почетком 1992, и њеног учествовања у бомбардовању Срба у Хрватској, БиХ и на КиМ, настављена заједничка, овај пут економска, агресија на Србију и након 2000, шта подаци за 2008. сугеришу.
Друга табела приказује 30 група производа које објашњавају четири петине од повећања вредности увоза из ЕУ. Увоз је код само 3 од ових 30 група производа повећан мање него два пута, а код 5 група производа повећан је више него 10 пута. За наш пад производње прехрамбене индустрије можемо потражити објашњење у чињеници да је увоз свињетине повећан 7 пута, пецива 5 пута, минералних вода 5 пута, сирева 8 пута, месних прерађевина 7 пута, кобасица 3 пута, поврћа 4,5 пута, воћа 3,7 пута, маслаца 7 пута, живих свиња 36 пута…
Салдо трговине Србије са ЕУ ППП, 2008-2019.
При трговини ППП треба узимати у обзир чињеницу да је ЕУ дистрибутивни центар из кога се производи пласирају у Србију, а и где иде роба из Србије да би се пласирала на трећа тржишта. Најдрастичнији пример је извоз житарица из Србије у Румунију. Код нас се књижи као извоз у ову чланицу ЕУ, а из Румуније се књижи као извоз у Јужну Кореју и трећа тржишта. То значи да нам је извоз, па тиме и суфицит, у размени са ЕУ много мањи, а по одбитку извоза житарица и не постоји. Слично је и са извозом малина у Немачку одакле се оне дистрибуирају и ван ЕУ.
Србија је повећала извоз ППП у ЕУ, од 2008 до 2019, 2,8 пута, са 572 на 1.588 милиона евра. Удео ЕУ у укупном извозу ППП повећан је са 43,3% на 49,6%, јер је укупан повећан 2,4 пута. Суфицит у размени са ЕУ повећан је са 82,8 на 380,2 милиона евра, што је повећање за 297,4 милиона евра. Међутим, само је суфицит са Румунијом повећан за 284 милиона евра, а суфицит у трговини кукурузом за 362 милиона евра, па по одбитку Румуније нема великог раста суфицита, а по одбитку кукуруза имамо дефицит у трговини ППП.
Најзначајније чланице ЕУ за извоз ППП из Србије у 2019 биле су Румунија (352,5 милиона евра), Немачка (213), Италија (186,6), Хрватска (121,2) и Бугарска (100). И док се у Хрватску извозе сировине за њену прехрамбену индустрију у Бугарску се, захваљујући Делти до 2012, пласирају производи за финалну потрошњу.
Србија је побољшала трговински салдо ППП са 16 чланица ЕУ док је погоршала са 11 чланица. Највеће побољшање салда било је у трговини са Румунијом (284 милиона евра), Италијом (65,8) и Бугарском (54) а највеће погоршање са Шпанијом (-64,8), Белгијом (-63,3) и Пољском (-44,1).
Србија је побољшала салдо у трговини са 87 група производа четвороцифрене царинске класификације у збирној вредности од 833 милиона евра. У истом периоду (2008-2019) Србија је погоршала салдо у трговини са ЕУ код 102 групе производа у збирној вредности од 535,5 милиона евра.
У табели је приказано по 15 група производа са највећом променом салда. Кукуруз је на првом месту и по његовом одбитку салдо је погоршан за 64,8 милиона евра.
У трговини ППП ван ЕУ Србија је повећала суфицит за 722,9 милиона евра, са 243,6 на 966,4 милиона јер је извоз повећан са 748,9 на 1.617,2 милиона а увоз са 505,4 на 650,7 милиона. Дакле, без кукуруза салдо са ЕУ је погоршан за 64,8 а салдо без ЕУ је побољшан за 748,9 милиона евра!
На другом месту по побољшању салда је смрзнуто воће где такође део извоза иде ван ЕУ па би се несразмера између салда трговине са ЕУ и са остатком света додатно повећала (у корист трговине са остатком света).
Следе сунцокретово уље, соја, сточна храна, пшеница, репа, цигарете и тек воћне сокове можемо посматрати као пожељан исход у трговини са ЕУ, а затим и минералне воде и сладолед.
Највеће погоршање салда било је код сировог дувана који се користио као сировина за производњу цигарета за удаљена тржишта, попут Кине и Јапана, а где опет раст суфицита са остатком света треба довести у сумњу, а посебно због вишеструко различитих цена које се пријављују приликом извоза из Србије и увоза у те земље.
Други по погоршању салда био је шећер јер је дошло до огромног пада вредности извоза, а не због значајног увоза. Уколико се извози шећерна репа за шећеране у Хрватској, онда имамо раст суфицита у трговини са њом, али и пад извоза шећера као производа више прераде.
По погоршању салда затим следе свињетина, чоколаде, екстракти слада, сиреви, тестенине, кафа, кобасице, поврће, живинско месо, маслац, маргарин, говедина, смрзнуто поврће, сви наведени представљају производе за финалну потрошњу прехрамбене индустрије, а који су директно смањивали потенцијални обим домаће производње прехрамбене индустрије, и последично мању тражњу за домаћим производима сточарства и биљне производње.
Искуство са пандемијом Covid-19 требало би да послужи за формирање стратегије будуће прехрамбене безбедности Србије. У овој безбедности основно је да се повећа домаћа примарна производња и да се прехрамбена индустрија ангажује на повећању домаће биљне и сточарске производње како би се у што већем делу домаће потребе задовољавале домаћом производњом а прехрамбени вишкови извозили на трећа тржишта. Стратегија прехрамбене безбедности требало би да укључује и сектор малопродаје јер је он неопходна, или би то требало да буде, логистичка подршка домаћој производњи. Било би апсурдно да неку следећу ванредну ситуацију дочекамо са дефицитима у домаћем снабдевању јер предузећа и трговине у страном власништву преферирају снабдевање матичних тржишта у односу на српско. То се сада није догодило, али не мора да значи да ће тако остати и у будућности.