Да је Србија постала Енглеска у малом, између осталог доказује готово идентична вредност Џини коефицијента расподеле у Србији у 2019. (33,3) са УК у 2018. (33,5). Већ пуних 20 година у Србији се, уз помоћ ММФ-а, Светске банке, развојних агенција САД и Немачке, страних пословних удружења, спроводе мере којима се економија претвара у онакву каква постоји у уџбеницима писаним у САД или у УК. Када се 20 година упорно уџбенички мења, на крају Србија баш изгледа као и књишки узор.
Повећања плата и пензија утичу на пад неједнакости у друштву и обратно. Смањење пензија и плата у јавном сектору из 2014. утицало је да Србија у 2015. добија највеће социјалне разлике у Европи, ако Турску сматрамо претежно азијском земљом. Постепено враћање дела смањених пензија, а затим и њихов номинални раст, као и зарада у здравству, образовању и државној управи, утицали су да се вредност овог коефицијента постепено смањује.
Било би лепше да су нам узори биле Француска и Немачка, где Хрватска има идентичну вредност коефицијента као и прва (29,2) мању од друге, а не Америка и Енглеска.
Најбоље би било да нам узори нису наметнути, већ да смо водили економску политику попут Словачке, Исланда и Словеније које имају најмање социјалне разлике у Европи.
Када би Албанци са Косова и Метохије одлучили да се врате у економски систем Србије не би имали највеће социјалне разлике у Европи.