Dug privrede, države i stanovništva po zaposlenom

Ukupan dug privrede, države i stanovništva  bankama iznosio je 41.020 miliona evra na kraju 2012 godine i povećan je za 3.318 miliona evra u toj godini. U ukupnom dugu bankama preduzeća su učestvovala sa 20.209 miliona, javni dug je iznosio 17.671 miliona (umanjen za 2.600 miliona indirektnih obaveza javnih preduzeća), a stanovništvo je dugovalo 5.740 miliona evra. U odnosu na kraj 2011 godine preduzeća su povećala dug za 614 miliona evra, javni dug je povećan za 3.205 miliona (u čemu indirektne obaveze za 491 milion), a stanovništvo je smanjilo dug za 9 miliona evra.

Ukupan broj zaposlenih lica, ne računajući zaposlene u vojsci i policiji, iznosio je 1.722.8 hiljada lica i smanjen je za 15,7 hiljada,
u odnosu na kraj 2011. godine. Prosečna zarada iznosila je u decembru 2012 godine 391 evro i smanjena je za 28 evra, u odnosu na decembar 2011. godine. Ocenjeni fond zarada u decembru iznosio je 674 miliona evra (uz pretpostavku da su plate iz uzorka primenljive na sve zaposlene), i smanjen je za 55 miliona evra u odnosu na decembar 2011 godine.

Kada se podeli vrednost dugovanja sa brojem zaposlenih dobijamo prosečnu zaduženost po random mestu. Ona je na kraju 2012 godine iznosila 11.730 evra, ukoliko se računaju samo dugovi privrede, 20.478 evra kada se saberu dugovi privrede i države, a 23.810 evra, kada se ovim dugovima dodaju i dugovi stanovništva.  Kada podelimo ukupnu vrednost dugovanja sa mesečnim fondom zarada dolazimo do podatka koliko bi trebalo meseci da se ne isplate zarade kako bi celokupan dug bio vraćen, ne računajući u taj iznos i trošak kamate. Na kraju 2012 godine za otplatu dugova privrede bilo je neophodno 30 mesečnih fondova zarada, za dugove privrede i države 52 mesečna fonda, a uključujući i dugove stanovništva 61 mesečni fond zarada.

Promene formiranih indikatora zavise od dinamike vrednosti dugova, broja zaposlenih, prosečnih zarada zaposlenih i drugih faktora.

U tabeli su priloženi izabrani pokazatelji i indikatori od kraja 2004. godine, od kada je počeo eksplozivan rast duga, a završio se krajem 2008 godine, da bi nakon toga rast dugova bio umereniji. U prvom četvorogodišnjem periodu, od početka 2005. do kraja 2008. godine, ukupan dug sva tri sektora je više nego udvostručen: povećan je sa 15,6 na 31,7 milijardi evra. Rast duga za 16.039 miliona evra kada se podeli sa 1461 danom dolazimo do prosečnog rasta duga od 10,98 miliona evra, a kad ga dodatno podelimo sa 86.400 sekundi dolazimo do prosečnog rasta od 127 evra u svakoj sekundi. U drugom četvorogodišnjem period rast duga iznosio je 9.348 miliona evra, što je 6,4 miliona evra dnevno, ili 74 evra u svakoj sekundi.

Po podperiodima postoji različita dinamika zaduživanja države, preduzeća i stanovništva. U prvom perioda je prosečan rast duga privrede iznosio 107,2 a u drugom 9,7 evra u sekundi , stanovništva 31,6 evra u prvom i 7,2 evra u drugom, dok je država u prvom smanjivala dug po 7,1 evra u sekundi, a u drugom povećavala za 70,4 evra.