Државе и територије рангиране према уделу јавног дуга у јавним приходима у 2022.

Најчешће коришћен показатељ степена задужености земаља је удео јавног дуга у БДП-у. Када јавни дуг пређе 100% БДП-а значи да је потребно одвојити више од једногодишње новостворене вредности за његово враћање, без да се и једна новчана јединица утроши на плате, пензије и друге приходе и накнаде.

Удео јавног дуга у пореским приходима је ређе коришћен индикатор а он нам указује колико дуго би држава морала да издваја комплетне пореске приходе како би отплатила јавни дуг, не рачунајући при томе и трошкове камате, а који се међу земљама значајно разликују.

Овај показатељ отплатне способности јавног дуга узима у обзир разлике у степену пореског оптерећења између земаља.

Навешћемо три примера:

1. Јапан има највећи јавни дуг на свету. Ипак Судан, Шри Ланка, Сингапур и Лаос имају лошији показатељ могућности отплате јер имају много мањи удео јавних прихода у БДП-у у односу на Јапан.
2. Грчка и САД би требале да по 3,7 година враћају јавни дуг при постојећим јавним приходима иако је удео јавног дуга у БДП-у Грчке 177,6% а САД-а 122,1%. Разлог је већи удео јавних прихода у БДП-у Грчке (47,6%) у односу на САД (33,4%).
3. Северна Македонија и Румунија имају тежу позицију од Србије мерено односом дуга према јавним приходима иако имају мањи удео јавног дуга у БДП-у од ње. Разлог је мањи удео јавних прихода у БДП-у у њима у односу на Србију.

Србија је рангирана на 138. месту међу 159 земаља које имају већу вредност јавног дуга од годишњег износа јавних прихода.

Само 30 земаља и територија, укључујући ту и БиХ, КиМ, Бугарску и Русију има мањи јавни дуг од годишњих јавних прихода.

Из ових података никако не треба закључити како Србија има још много простора за повећање јавног дуга. Србија већ сервисира јавни дуг по највећим каматним стопама у Европи и постоји још пуно фактора који утичу на могућност отплате спољног и јавног дуга.