Дозволе за боравак и пријем у држављанство у ЕУ и другим развијеним земљама Европе 2013-2019.

Терористички напади у Ници и Бечу мотивисали су ме да проверим колико је повећан број свих странаца у ЕУ и у Швајцарској, Норвешкој, УК и Исланду. Проблем представља чињеница да су младићи који су извршили нападе и учествовали у организацији истих већином рођени у ЕУ док су им родитељи дошли у ове земље. Дакле, податак промени броја дозвола за боравак није довољан, а додавање податка о стицању држављанства указује на дугорочну интеграцију коју оба ова податка не могу да ухвате.

Дозволе за боравак издају се послодавцима, радницима и њиховим породицама, ученицима и студентима и из других разлога. На пример, Јапанци су бројни у својим компанијама као директори и управљачи и код њих је јако мало захтева и пријема у држављанство европских земаља.

Шта нам кажу подаци?

Број дозвола за боравак повећан је за 3,8 милиона, са 19 милиона у 2013. на 22,7 милиона у 2019. У периоду од 2013. до 2018. у држављанство европских земаља примљено је 4,5 милиона људи, више него што се повећао број дозвола за боравак.

Највећи пораст дозвола имали су грађани Сирије, Украјине, Кине и Индије, па следе Авганистан, Еритреја и Ирак. Косово и Метохија је на 10. месту испред Русије, са повећањем за 109 хиљада.

Број држављана Србије који имају дозволу боравка повећан је само за 7 хиљада, што ме је мотивисало да проверим и колико је примљено у држављанство ових земаља. Из Србије без КиМ 67.210 становника, или мало мање од 12 хиљада у просеку годишње, добило је држављанство земаља у којима живи и ради, а са КиМ је добило незнатно мање (66.981). Укупно је са КиМ повећан број становника у европским земљама за 175 хиљада, а из Србије без КиМ за 74 хиљада.

Држављани Србије без КиМ били су на 9. месту по бројности у 2013, а у 2019. су пали на 10. место, јер су Сиријци постали бројнији.

Укупно је 46 држава, територија, покрајина и људи непознатог порекла (?), од којих је из 9 смањен број дозвола за боравак, укључујући ту и Турску и Албанију. У збиру је смањен њихов број за 332 хиљаде. Међутим, из ових 9 држава је чак 1.570 хиљада становника добило држављанство у европским земљама па је заправо њихов збирни број повећан за 1.238 хиљада.

Колико подаци, сами за себе, могу да дају погрешну слику уколико се не доведу у однос са неком сличном појавом?

И колико „политичка коректност“ да се приликом пописа не пита за вероисповест или националну припадност може да угрози безбедност неке земље?

Али, то су питања за мудре људе, ја уживам док се бавим прикупљањем и обрадом података, и једва се натерам за неколико пратећих реченица.