Domaće direktne investicije (6): Manastir Tomić u Bagrdanskoj klisuri

Od Beograda do manastira Tomić potrebno je preći 137 kilometara. Sa autoputa se skrene u Svilajnac i to je 111 kilometara kvalitetnog puta i vožnje. Zatim se ide lokalnim asfaltnim putem Svilajnac-Jagodina do sela Vojska 23 kilometra, i pri kraju sela, kod Velike Morave, skrene se na makadamski put u dužini od 3 kilomatra do ovog manastira. Na kraju puta, kada ugledate lepotu manastira Tomić, shvatite koliko je vredelo krenuti na ovaj put. Kada uđete u manastir i susretne te se sa ljubaznošću monahinja put dobije i svoju duhovnu, a ne samo estetsku dimenziju.

Manastir je do 2004 godine bio u zapuštenom stanju da bi njegova obnova počela dolaskom monahinja i novcem koji su dobile od države i od SPC-a za njegovu obnovu. Radovi u manastiru su primetni na slikama, a kada se oni završe on će izgledati kao mali raj na zemlji.

Meni je ovo bio 20. manastir koji sam obišao i sigurno spada u tri ili četiri najlepša. Od oko 200 koje imam nameru da obiđem, to će značiti da je estetski među 30 ili 40 najlepših. Sakupiću sve fotografije svih manastira pa ću se „igrati“ rangiranjem ovih estetskih kategorija.

Nakon 19 obiđenih manastira ovo mi je bio prvi put da budemo ponuđeni slatkim i kafom, i da nas isprate sa poklonima za članove porodice. Toliko su bile iznenađene našim dolaskom.

Manastir je duhovnički po uzoru na ruske manastire kod St. Petersburga, gde se nalazi nešto slično Svetoj Gori, ali sa dopuštenjem da monahinje tamo steknu iskustva u službi Bogu i uđu u duhovne tajne koje seoskim popovima baš i nisu poznate. Stoga je režim života strogo duhovan i isposnički. Ne prave se venčanja i krštenja, a na kojima sam se zatekao u Feneku, Starom Hopovu, Novom Hopovu i ne sećam se gde još.

Osim što se nalazi na „vodenom autoputu“ jer je na dvadesetak metara od Velike Morave, vazdušno je udaljen od autoputa Beograd-Niš oko 700 metara. U prirodnom okruženju kakvo ima idealan je za bavljenje prikupljanjem lekovitog bilja, te prodaje sirup od lavande i slične proizvode sa umirujućim delovanjem.

Pošto se dolazi makadamskim putem pitao sam za asfaltni našta mi je rečeno da su pisali molbe opštini Svilajnac da se on asfaltira. Ali i monahinje vagaju između lakšeg pristupa manastiru i njegove osnovne svrhe, da služi za molitve Bogu, a ne za veći broj očiju znatiželjnika poput nas.

Prilažem par fotografija ovog manastira. Sa njih je vidljivo da su investicioni radovi u toku. Znatiženja kako će manastir izgledati kada se radovi završe garantuje da ću ga opet posetiti u proleće 2014 godine kada budem po prvi put išao u manastire Miljkov, Dobroševo, Zlatenac i Radošin, a koji su na par kilometara udaljeni vazdušnom linijom.