Dodata vrednost u prerađivačkoj industriji 2000-2010: Srbija u poređenju sa svim zemljama sa dostupnim podacima

UNIDO meri dodatu vrednost u dolarima iz 2000. godine, te nećemo tumačiti naše podatke prema vrednosti, već ćemo se zadržati samo na relativnim pokazateljima: indeksu dodate vrednosti u 2010. u odnosu na 2000, i promeni udela industrije u BDP-u, kao meri proces industrijalizacije ili deindustrijalizacije. U odnosu na predkrizne pokazatelje, za period od 2000. do 2008. godine, Srbija je poboljšala relativan položaj kod prvog pokazatelja usled dubljeg procenjenog pada dodate vrednosti u većini evropskih zemalja.

Priložene su dve obračunske tabele.  Za prvu smo imali podatke za 192 zemlje i teritorije, a za drugu za 181 zemlju. Kada se posmatra dinamika dodate vrednosti u prerađivačkoj industriji u 2010, u odnosu na 2000 godinu, 154 zemlje i teritorije su ostvarile njen rast, Holandija je imala identičnu vrednost kao i u 2000, dok je 37 zemalja imalo pad dodate vrednosti.

Među zemljama sa rastom dodate vrednosti 23 zemlje su više nego udvostručile novostvorenu vrednost u odnosu na 2000, među njima Belorusija i Poljska od evropskih zemalja (i Gruzija, ukoliko se smatra evropskom zemljom). Kina je povećala dodatu vrednost skoro tri puta, ali su pri tome četiri zemlje imale brži relativan porast od nje: Ekvatorijalna Gvineja, koja je povećala dodatu vrednost čak 40 puta (!), Angola, Avganistan i Sirija.

Među BJR najbolje je rangirana BiH na 39. mestu. To je najvećim delom posledica posleratnog oporavka, mada je i u periodu nakon 2005 godine BiH imala relativno visoku stopu rasta od 5%. Makedonija je povećala dodatu vrednost u prerađivačkoj industriji za 35%, Hrvatska za 28%, a Slovenija za 18%. Po ovom pokazatelju Makedonija je bila na 94. mestu, Hrvatska na 102, a Slovenija na 124. mestu. Srbija je imala rast dodate vrednosti od 6,5% i nalazi se na 148. mestu po dinamici, dok je Crna Gora imala smanjenje za 26% i nalazi se 182. mestu okružena ostrvskim zemljama (Solomonovim, Barbadosom, Bermudama i Maltom).

Srbija je, prema podacima UNIDO-a, imala prosečan pad dodate vrednosti u prerađivačkoj industriji od 0,9% godišnje do 2005. godine, i rast od 2,2% do 2010. godine. U prvom periodu je rangirana kao 168. zemlja, i 24 zemlje u svetu imale su veći relativan pad dodate vrednosti od nje. U drugom periodu rangirana je kao 106 zemlja, okružena Centralnom Afričkom Republikom, Svazilendom, Francuskom Polinezijom i Kamerunom.

Druga tabela rangira zemlje prema promeni udela dodate vrednosti u ukupnoj novostvorenoj vrednosti. Rast udela prerađivačke industrije označava industrijalizaciju, a smanjenje deindustrijalizaciju. Rast ili pad udela zavise od dinamike prerađivačke industrije i ostatka ekonomije, pa njen udeo može da raste usled sporijeg pada od ostatka ekonomije, bržeg rasta od ostatka ekonomije, rasta uz pad drugih delatnosti…

U 2010 godini, u odnosu na 2000 godinu, među zemljama sa dostupnim podacima, 64 zemalja i teritorija je povećalo udeo prerađivačke industrije u BDP-u, jedna je imala isti, a 116 je smanjilo udeo. Među zemljama koje su najviše povećale strukturni
procenat prerađivačke industrije nalazile su se Poljska, Belorusija, Slovačka i Ukrajina od evropskih zemalja, a Bosna i Hercegovina bila je na 35. mestu. Uprkos rastu udela Bosna i Hercegovina je u 2010 godini imala tek 10,14% novostvorene vrednosti prerađivačke industrije u ukupnoj, tako da ovaj proces može da traje još dugo. Makedonija je povećala udeo prerađivačke industrije sa 17,3% na 17,7%.

Hrvatska je smanjila udeo prerađivačke industrije za 0,6% strukturnih poena (sa 16,8% na 16,2%), Slovenija je smanjila udeo prerađivačke industrije za 1,6 strukturnih poena, sa 22,5% na 20,9%, Crna Gora za 3,4 poena (sa 9,3% na 5,9%), a Srbija za 6,3 poena, sa 22,3% na 16%. Po ovom pokazatelju bolje su se oslobodile zavisnosti od prerađivačke industrije od Srbije samo četiri zemlje: Kirgistan, Irska, Jermenija i Malta.

U Srbiji je popularno da se govori o „strukturnim reformama“. Ukoliko se nastavi na način kao do sada, osim što ćemo se u potpunosti osloboditi industrije, umesto poljoprivredne zemlje strukturno ćemo se pretvoriti u jedno veliko lovište divljači svih vrsta kojima prija kontinentalna klima.

U 2000. godini, sa udelom prerađivačke industrije od 22,3% u BDP-u Srbija je bila na 20. mestu, tik iza Slovenije, sa udelom od 22,5%.Već u 2005. godini Srbija je pala na 50. mesto (dok je Slovenia napredovala na 16), da bi u 2010. bila na 51. mestu (Slovenija je pala na 21), tik ispod Hrvatske na 49. mestu. Crna Gora je bila na 141. mestu i 40 zemalja i teritorija je imalo manji udeo prerađivačke industrije u BDP-u od ove BJR.