Dodata vrednost i fond zarada po zaposlenom po delatnostima

Podaci u tabeli se odnose na 2010. godinu, pošto je to poslednja godina u bazi podataka RZS u kojoj postoje detaljni podaci o BDP-u. Izraženi su u evrima, kako zbog stabilnije vrednosti kroz godine, tako i zbog uporedivosti sa drugim zemljama. Podatke treba uzeti kao redove veličina a ne kao precizne pokazatelje iz više razloga poput: (1) nije uzet u obzir broj zaposlenih u poljoprivredi i preduzetnika, što čini podatke u poljoprivredi neuporedivim, a u drugim delatnostima sklonim korekciji naniže u zavisnosti od udela preduzetnika u ukupnoj zaposlenosti po delatnostima (što na ovako detaljnom nivou nemamo); (2) inputirane rente radi obračuna BDP-a u sektoru nekretnina nemaju nikakve veze sa brojem zaposlenih u ovoj delatnosti, pa ni oni ne zaslužuju komentar; (3) sami podaci RZS-a mogu biti tačno izračunati (iz završnih računa pravnih lica), ali i procenjeni.

U prvoj koloni su podaci o broju zaposlenih u pravnim licima, a u drugoj o BDP-u. U trećoj su izračunati podaci o dodatoj vrednosti po zaposlenom, a u četvrtoj godišnji fond bruto zarada. U petoj je izračunati udeo godišnjeg fonda zarada u BDP-u po zaposlenom. U šestoj i sedmoj koloni su podaci o BDP—u po zaposlenom i fond plata izraženi u evrima.

Udeo plata u dodatoj vrednosti ukazuje na udeo rada u novostvorenoj vrednosti u odnosu na udeo kapitala. Mali udeo plata može ukazivati na visoku profitabilnost, ali i na visok udeo sive ekonomije. Visok udeo može ukazivati na delatnosti sa gubitkom na kapitalu, niskom profitabilnošću ili niskom vrednošću angažovanog kapitala (radno-intenzivne delatnosti).

Prosečan BDP po zaposlenom u pravnim licima u 2010 godini iznosio je 17.744 evra, dok je prosečna godišnja bruto zarada iznosila 5.526 evra, što daje udeo od 31,1% zarada u dodatoj vrednosti. Kada isključimo poljoprivredu i nekretnine, dolazimo do prosečne novostvorene vrednosti od 13.970 evra i prosečne godišnje zarade od 5.502 evra, što povećava udeo zarada na 39,4% novostvorene vrednosti. Kada bi smo prosečne podatke dodatno korigovali za broj zaposlenih u preduzetničkom sektoru prosečna novostvorena vrednost bi se dodatno smanjila na oko 11 hiljada evra, ali nemamo zarade kako bi smo izračunali fond zarada i njihov udeo u novostvorenoj vrednosti.

U prvom, mnogo manjem, delu tabele su podaci agregirani na nivou osnovnih delatnosti, dok su ispod njih detaljni podaci po oblastima, kod delatnosti kod kojih detaljniji podaci postoje. Osnovna motivacija za njihovo izlistavanje bila je prerađivačka industrija usled najdetaljnijih podataka, a u odnosu na ostale delatnosti koje su podeljene na po par oblasti, ne više od pet.

Na nivou delatnosti najveću novostvorenu vrednost po zaposlenom imaju informisanje i komunikacije (32.917 evra), električna energija (31.400), ostale uslužne delatnosti (26.846) i finansijske delatnosti i osiguranje (23.408 evra), a najmanju imaju obrazovanje (8.657), zdravstvena i socijalna zaštita (9.191), vodoprivreda (10.155), prerađivačka industrija (12.554) i usluge smeštaja i ishrane (12.796 evra). Najveće zarade po zaposlenom imale su finansijske delatnosti (11.287), a najmanje u Ostalim uslužnim delatnostima (3.785 evra). Najmanji udeo u novostvorenoj vrednosti zarade su imale u Ostalim uslužnim delatnostima (14,1%), što može upućivati na najveći procenjeni udeo sive ekonomije. Pošto se radi o uslugama popravki i opravki, zvuči logično. Najveći udeo zarada u novostvorenoj vrednosti imaju zaposleni u obrazovanju (67,5%), u zdravstvu (64%) i u vodoprivredi (51,9%).

Detaljan uvid po oblastima mogao bi da bude zbir stotinak zasebnih priča. Stotinak priča, sa i po samo tri rečenice, već bi bile roman, a ovde nemamo vremena za pisanje romana. Stoga ćemo se osvrnuti samo na izlistavanje oblasti koje strče (na vrhu i dnu liste), u pogledu udela fonda zarada u dodatoj vrednosti, BDP-u po zaposlenom i fondu plata, uz navođenje broja zaposlenih u njima, uz par komentara za određene oblasti.

Proizvodnja koksa i derivata nafte imala je 2.961 zaposlenog i imala je drugi po vrednosti BDP po zaposlenom (95.895 evra) uz jedan od najnižih udela plata u dodatoj vrednosti (10,9%). Eksploatacija sirove nafte i gasa imala je 3.029 zaposlenih, uz najveći udeo zarada u dodatoj vrednosti (142,2%) u poređenju sa svim oblastima, nakon osnovnih metala (167%), i jedina je imala veću vrednost zarada od novostvorene vrednosti po zaposlenom. Pošto je NIS vertikalno integrisana kompanija u eksploataciji nafte i gasa i proizvodnji njihovih derivata, ona je mogla da gubitke u proizvodnji više nego nadoknadi u procesu prerade.

Udeo zarada u dodatoj vrednosti kod osnovnih metala, veći za 67%, ukazuje na postojanje ne samo kapitalnih gubitaka (amortizacija), već i na trošenje obrtnih sredstava kako bi se isplatile zarade. Tužan kraj priče na početku 2012. godine (izlazak US Steel-a iz smederevske železare) svima je poznat.

Nakon osnovnih metala i eksploatacije sirove nafte, koji imaju veće plate od dodate vrednosti, u vrhu liste, prema udelu zarada u dodatoj vrednosti, nalaze se popravka i montaža mašina i opreme (95,9%), vazdušni saobraćaj (94,9%), proizvodnja motornih vozila (91,1%), delatnosti udruženja (87,9%) i proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (83%). Visok udeo plata u vazdušnom saobraćaju ukazuje na suštinski problem JAT-a, uporediv sa proizvodnjom osnovnih metala (Železarom Smederevo). Vazdušni
saobraćaj stvara izuzetno (relativnom u poređenju sa ostalim delatnostima) visoku dodatu vrednost po zaposlenom (11.452 evra), ali ima i izuzetno visoke zarade (10.870 evra), tako da se stvara gubitak na kapitalu. Moguća su tri rešenja: upola manje zarade ili upola manji broj zaposlenih. Treće rešenje je dvostruko veća produktivnost rada nepunih hiljadu i po radnika. U proizvodnji motornih vozila su i plate (3.713 evra) i dodata vrednost (4.075 evra) izuzetno niske, ali je broj zaposlenih (16.114 lica) relativno veliki jer osim bivše Zastave postoji još fabrika u ovoj delatnosti. Dolazak Fijata i modernizacija mašina
povećaće dodatu vrednost po zaposlenom u FAS-u, ali je potrebno završiti proces privatizacije i modernizacije ostalih fabrika u ovoj oblasti kako bi ova delatnost postala konkurentna.

Manje od 20% fonda zarada u dodatoj vrednosti po zaposlenom ima 14 oblasti (bez poljoprivrede) i sve ćemo ih nabrojati, zato što je manji deo njih visoko profitabilan, zvanično, a veći deo predstavlja žarišta sive ekonomije. To su:

Izgradnja zgrada (19,9% zarada u dodatoj vrednosti),

Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti (18,2%),

Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga (18,2%),

Delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića (17,5%),

Kancelarijsko-administrativne i druge pomoćne delatnosti (16,5%),

Ostale prerađivačke delatnosti (15,9%),

Popravka računara i predmeta za ličnu upotrebu (13,3%),

Telekomunikacije (12,9%),

Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti (12,4%),

Proizvodnja koksa i derivata nafte (10,9%),

Pravni i računovodstveni poslovi (9,5%),

Kinematografska i televizijska produkcija (7,6%),

Ostale lične uslužne delatnosti (6,8%)

Iznajmljivanje i lizing (4,6%).

Ova poslednja oblast je istovremeno prva prema dodatoj vrednosti po zaposlenom (97.489 evra), a među deset oblasti sa najvećom dodatom vrednošću po zaposlenom samo dve nisu sa prethodnog spiska oblasti sa najmanjim udelom zarada i to proizvodnja duvanskih proizvoda (46.789 evra), i reklamiranje i istraživanje tržišta (27.345 evra). U deset oblasti koje stvaraju najmanju dodatu vrednost po zaposlenom spadaju: zaštitne i istražne delatnosti (7.617 evra po zaposlenom), proizvodnja nepomenutih mašina (7.385), socijalna zaštita bez smeštaja (6.592), proizvodnja odevnih predmeta (6.171), pr. kože i predmeta od kože (6.060), veterinarske delatnosti (5.756), ostala saobraćajna sredstva (4.964), pr. motornih vozila, prikolica i poluprikolica (4.075), osnovnih metala (3.880) i popravka i montaža mašina i opreme (3.672 evra).

U 2010 godini devet oblasti u kojima je bilo zaposleno 74.207 lica imalo je prosečnu godišnju bruto zaradu veću od 10 hiljada evra, i to su bile: eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa (12.474), finansijske usluge (12.138), proizvodnja duvanskih proizvoda (11.882), delatnosti udruženja (11.571), upravljačke delatnosti, savetovanje u vezi sa upravljanjem (11.206), vazdušni saobraćaj (10.870), osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi (10.509), proizvodnja koksa i derivata nafte (10.465), i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (10.223 evra). Ispod 4 hiljade evra godišnje bruto zarade po zaposlenom imalo je 20 delatnosti u kojima je bilo zaposleno 202.778 lica, i u većini se radi i radno-intenzivnim delatnostima. Najmanje registrovane plate imali su kinematografska i televizijska produkcija (1.106), prerada drveta i proizvodi od drveta (2.478), proizvodnja odevnih predmeta (2.753), pripremanje i posluživanje hrane i pića (2.875) i proizvodnja tekstila (2.884 evra).

Na sve ove pokazatelje veliki uticaj imaju stanje konkurentnosti na tržištu (nivo monopolizovanosti određenih segmenata ekonomije) i posledični relativni odnosi cena, kako formirani u Srbiji, tako i u odnosu na relativne odnose cena u međunarodnoj trgovini i u drugim zemljama.