Динамика јавног дуга у Европи 2000-2023.

Евростат финансијске податке објављује само за своје чланице, те смо овде упоредили динамику јавног дуга Србије, на основу података Министарства финансија са овим доступним.

Могуће је упоређивати динамику јавног дуга на основу података ММФ-а, индиректно израчунавајући вредност јавног дуга на основу вредности доларског БДП-а и удела јавног дуга у БДП-у. Ови подаци су нам послужили да констатујемо да су након 2012. бржи раст јавног дуга од Србије имали још и Црна Гора, Албанија и Босна и Херцеговина.

Србија је у периоду 2000-2023. имала мало нижи релативни пораст (индекс 255,2) у односу на укупну вредност свих чланица ЕУ (264,8).

Разлике у динамици јавног дуга Србије и чланица ЕУ у потпериодима, до 2012. и од те године до 2023, су драстичне.

У првом периоду, од 2000. до 2012, јавни дуг Србије повећан је за 24,7% (до 2008. је смањиван, па је прешао у нагли раст) и мањи раст јавног дуга од Србије имала је само Шведска, док је Бугарска била једина земља која је у том периоду смањила вредност јавног дуга.

У периоду од 2012. до 2023. укупан јавни дуг чланица ЕУ повећан је за 42,6% док је Србије повећан за 104,6%. Већи релативан пораст јавног дуга од Србије имале су: Естонија, Румунија, Бугарска, Словенија, Луксембург и Литванија, као и три поменуте суседне земље.