Da li nešto znači prosečna plata od 500 evra?

 

Свакако да значи, то није спорно, боље да нам просечна плата буде 500 а не 470 евра, и то у целој 2020, а не само у једном месецу. Међутим, када се медијски спинује, излуђује народ попут мистерије убиства једне певачице, или „берберином“, или пак која је са киме урадила оно у ријалитијима, сам податак о 500 евра баш ништа не значи. Као и сваки статистички просек више нам сакрива него што нам открива одређену појаву, у овом случају информацију о приходима од рада.

На пример, како се долази до просечне зараде од 500 евра, да ли порастом највиших зарада за 30% или најнижих за 5%? Колико родитеља живи од исподпросечних зарада са 500 евра у збиру са двоје деце, а колико самаца зарађује преко 1.000 евра месечно? Има ли корективних мера како би се сиромашнијим родитељима финансијски олакшало стање и колико су оне ефикасне?

У прилогу су годишња нето примања у развијеним земљама (и у мање развијеним, али чланицама ЕУ), и она су подељена у 13 група у зависности од брачног статуса и броја деце. Просечна плата од 500 евра у Србији била би 6.000 евра на годишњем нивоу и тик изнад бугарских (уколико нису премашиле ту вредност у 2019) код самаца и 12.000 код ожењених са просечним зарадама.

Табела пружа информацију о годишњим нето зарадама шест категорија самаца без деце (од 50% просечне плате до 167%), једну самаца са двоје деце и шест група парова у зависности од примања и двоје деце, или без деце. Овде сам обојио жутом просечне зараде самаца и родитеља са двоје деце да бих указао на разлику у нето зарадама као последицу пореске политике, а онда сам додао и однос просечних зарада парова са двоје деце и без деце и самаца са двоје деце и без деце.

Шта нам кажу подаци?

Исланд и Бугарска су једине земље код којих се кроз пореску политику (опорезивања бруто зарада) не спроводи финансијско олакшавање положаја парова са двоје (издржаване) деце. Исланд са годишњим примањима од 52 хиљаде евра самаца и 104 хиљаде евра ожењених са двоје деце и не мора да спроводи пореску политику која би ублажавала тежи материјалан положај ожењених са децом (треба ли жалити мале Исланђане који одрастају са по више од 2.000 евра месечно?), али у случају Бугарске деца су пут у сиромаштво јер када се 10.935 евра подели на четири члана добија се 2.733 евра што је за 9 евра више од самца који зарађује 50% од просечне зараде. А и овом самцу или самици са 2.724 евра, што је 227 евра месечно помисао на брак и на једно дете изгледа ужасавајућим јер би онда требао да по гладним устима ових 227 евра подели на по 75 евра и 67 евроцента.

Однос зарада самца са двоје деце и самца без деце са просечним платама показује да неки вид социјалне заштите кроз пореску политику чак и у Бугарској постоји јер су примања самца са децом за 42,6% већа од примања без деце (добијају додатак од око 45 евра месечно). У Исланду је разлика у корист првог +14,6% и постоје државе са мањим одступањем у корист самца са децом него у овој острвској земљи.

Ако посматрамо само просечну зараду самца у Србији и поредимо је са приложеним земљама она ће бити упоредива са Бугарском (не још дуго, јер ће Бугарска имати бржи раст зарада у будућности, и имала је знатно, и упола, ниже зараде у прошлости) и можемо са тугом констатовати да ће тих 500 евра месечно бити пет пута мање у односу на плате нашег правца емигрирања, у Аустрији, Немачкој, САД и УК.

Друга табела приказује како се пореске стопе у свим земљама повећавају са растом зарада код самаца и смањују код родитеља са издржаваном децом и нижим зарадама. Бугарске податке сам обележио јер једина нема различите пореске стопе у већем броју одабраних висина зарада и броја деце.

Графикон испод табела приказује изузетно сличну динамику бруто зарада у Србији и у Бугарској од почетка 2018.

Две табеле испод графикона пружају нам информације о зарадама по делатностима у ове две земље. Прва текуће стање, колико су сличне зараде, а друга динамику, коликом брзином су плате у Бугарској достизале плате у Србији од 2014. Што би смо више вратили временску серију у прошлост то би неповољније поређење било по нас.

Бруто зарада у септембру 2019.
	Србија	Бугарска
Укупно	631	647
Пољопривреда, шумарство и рибарство	550	545
Рударство	992	900
Прерађивачка индустрија	564	583
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром	1.050	1.065
Снабдевање водом и управљање отпадним водама	542	515
Грађевинарство	579	513
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила	528	572
Саобраћај и складиштење	581	607
Услуге смештаја и исхране	395	413
Информисање и комуникације	1.124	1.551
Финансијске делатности и делатност осигурања	1.101	999
Пословање  некретнинама	635	596
Стручне, научне, иновационе и техничке делатности	799	892
Административне и помоћне услужне делатности	560	514
Државна управа и обавезно социјално осигурање	749	656
Образовање	666	676
Здравствена и социјална заштита	644	663
Уметност, забава и рекреација	541	578
Остале услужне делатности	486	472