Cerski marš mladih

У недељу 17.8.2014 водио сам мајку, брата и сина у обилазак Поцерине а са циљем да обиђемо пет тачака: (1) цркву у Шапцу; (2) манастир Чокешина; (3) манастир Петковица; (4) спомен костурницу у Текеришу; и (5) споменик и музеј боју на Мишару.

Цркву у Шапцу смо посетили услед нечије информације да су у њој уписана имена свих погинулих у Церској бици, што није тачно. Има попис побијених цивила поред цркве, а који су пре ликвидације држани у цркви у августу 1914 године, око 200 становника. Ишли смо да нађемо име мајчином деди, мом прадеди Чедомиру Ристићу, који је на Церу погинуо. Граната га је затрпала, а док је он, још жив тражио да га откопају (што није било могуће услед силине гранатирања), сељак из суседног села, Циганину (који је преживео и о томе обавестио прабабу) из мог села је прокоментарисао тужно како ће за њим остати тако млада и лепа удовица. Остале су и за осталим прадедовима…

Чокешину вреди обићи и поклонити се костима 302 хајдука који су до последњег погинули у бици против много пута бројнијих Турака, а да би спречили помоћ Турцима у Шапцу које су Срби опколили и Шабац ослободили. „Српски Термопил“.

Петковица је леп манастир без нарочитих мотива сем да још једном прођем кроз прелепу природу.

Саобраћајна инфраструктура у општини Шабац је незахвална јер овај град као хоботница се повезује са селима у Мачви и Поцерју, а да међу селима нема путева који их повезују. Тако је од Петковице до Текериша потребно прећи преко 50 километара, мада су ваздушно удељени три пута мање.

Спомен костурница Церској бици у Текеришу, као што име каже, садржи сабране кости погинулих, а не и њихова имена. Мајка је пришла младом попу у маси у Текеришу и питала га да ли негде постоји списак, а он јој је одговорио контра питањем, па зна ли колико је људи ту страдало. Но, пре тог питања наступило је одушевљење младима који су пешачили ка Текеришу, а у организацији НВО „Церски Марш“ која је по пети пут организовала скуп младих из Шапца, Ваљева, Ужица, Лознице и других градова да дођу и обележе сећање на ову битку. Одушевљење хиљадама младих који су ту дошли пешице надвијала ми је сенка мисли, док смо журили ка петој тачки, колико је тужан Текериш у осталим данима. То старо становништво имало је прилику да види то чудо од гомиле младих, макар у  једном дану у години, и вероватно живи ишчекујући га у следећој години.

У Текеришу је 1948. године живело 989 становника, а у 2011. години 286, у чему је било 16 млађих од 10 година, а 141 старији од 60 година, при чему од 55 до 85 године старости по 23 до 32 лица у свакој старосној петолетци.

Прилажем пар фотографија зашто мислим да вреди издвојити један дан и обићи сва ова места. За долазак из Београда или Новог Сада потребно је око 2,5 до 3 хиљада динара за гориво, пар сендвича и вода. И добра воља.