Буџет Србије у јануару 2025: однос издатака за камате и инвестиције

Према подацима Министарства финансија (линк), у јануару 2025. приходи буџета износили су 179,7 милијарди динара, расходи су били 174,1 уз суфицит од 5,5 милијарди динара.

У односу на јануар 2024, приходи су повећани за 3,8%, расходи су повећани за 21,9% па је суфицит буџета смањен за 81,6%.

Код прихода, смањење су имали порез на добит правних лица (-8,0%) и непорески приходи (-17,5%), док су смањени издаци на основу отплате камата (-11,3%), трансфери осталим нивоима власти (-47,3%), остали текући расходи (-40,9%), капитални расходи (-11,0%) и буџетски кредити (-5,1%).

Да су смањени расходи по основу отплате камата је одлична вест, уколико се узме у обзир да је јавни дуг од јануара 2024. повећан за 2,8 милијарди евра.

Износ издатака за камате (24,7 милијарди динара) био је већи од капиталних издатака (16,1 милијарди динара) и ово се догодило први пут након фебруара 2024. године.

Али, сезонски је уобичајено да се капитални расходи највећим делом исплаћују на крају године, па је од 569,6 милијарди динара у 2024. готово половина исплаћена у последњем тромесечју (281,6 милијарди) а „само“ 150,6 милијарди у децембру 2024. Сада се стварају обавезе које ће требати да се плате до краја године.

Из овог разлога, огромних исплата за капиталне издатке на крају године, пад суфицита са 30,2 на 5,5 милијарди динара није трагичан: до краја године могу да се повећају приходи буџета, или да се смање исплате, са 150 на 50 милијарди динара у децембру 2025, уколико се обуставе неисплатива улагања.

Са приложеног графикона о месечним вредностима издатака за камате и капиталних расхода оштрим оком, или очним помагалима, може се приметити да су издаци за камате премашивали капиталне издатке од 2011. до 2017. године. У 2015. години издаци за камате били су 3,5 пута већи (125,8 према 35,7 милијарди динара) а у 2016. години чак 3,75 пута већи (128 према 34,1 милијарди динара). То је било чувено доба „фискалне консолидације“, када су потискивани сви трошкови како би се створио простор за плаћање доспелих камата.

Од 2016. године издаци за камате повећани су за „само“ 38,8% на рекордних 177,7 милијарди динара, док су капитални издаци повећани за фантастичних 16,7 пута на рекордних 569,6 милијарди динара. Ови подаци не укључују капиталне издатке ван републичког буџета.

Раст каматних стопа на јавни дуг, или пад пореских прихода, у наредним месецима имају огроман амортизер у погледу уштеда у јавним инвестицијама, уколико до неког негативног сценарија дође.

На основу поређења српских података са подацима Евростат-а, може се видети да је Србија у 2022. години била прва у Европи према капиталним издацима од 7,1% БДП-а, испред Мађарске на другом месту (7,0%). Може се видети и да је са 9,3% удела издатака за запослене била на 27. месту и да су мањи удео запослених у проценту БДП-а имале само Ирска (5,9%), Немачка (7,9%) и Холандија (8,3%).

Свашта би се још интересантно могло сазнати из ових европских поређења и детаљнијих анализа буџетских прихода и потрошње, али користи од оваквих увида нема.