Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.

Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда је логично да се „шокирамо“ када чујемо за случајеве злочина у породици и ван ње. Напустити Србију представља здрав избор, не због 3 или 5 пута веће плате, већ да би се сачувао здрав разум.

Уколико би се размишљало о будућности Србије приложени подаци о односу умрлих на број рођених требало би да буду почетна тачка, уз питање: како суморне трендове заокренути?

Ако би такво размишљање започели прво би требало да се законски укину сви телевизијски садржаји који пропагирају простоту и неморал, а затим и таблоидне вести о силиконским „старлетама“ и другим угледним личностима.

Када би се ових забранама повратило мало мира и разума могли би да размишљамо о много важнијим стварима попут владавине права, јачања институција и о јавним политикама усмереним на бољитак већини, а не „страним инвеститорима“ и другим приватним интересима крупног капитала.

Док се тако нека пожељна промена не догоди, остаје да констатујемо црнило кроз које Србија већ 30 година пролази, да се више њених становника укопава него што се на радост ближњих рађа.

У Србији је, без података за Косово и Метохију, у 2019. рођено 64.399 беба (линк) што је за 424 више него у 2018. Овај број беба је најмањи од 1875, када је тадашњој територији Србије, пред Српско-турске ратове, живело 1.378 хиљада становника.

Ако искључимо податке из Војводине остаје нам 47.414 рођених што је упоредиво са Србијом око 1850. када је у њој живело мање од милион становника. Мучна поређења.

У 2019. је у Србији умрло 101.458 лица што значи да се број смањио за 37.059, не рачунајући емигрирање наших становника у Аустрију, Немачку, Швајцарску и у остале земље.

На једну рођену бебу имали смо 1,6 ковчега и повољнији однос рођених према умрлима имали су само Нови Сад, Звездара, Тутин, Прешево, Нови Пазар и Бујановац.

Посматрано по областима Србије, 10 је имало два и више пута умрлих у односу на број рођених, а најнеповољнији однос је имала Зајечарска област са 3,3:1 у корист умрлих.

Два и више пута већи број умрлих од броја рођених имало је 89 општина у Србији у 2019. Црна Трава је „шампион“ са 10,5 умрлих на једног рођеног а прате је Гаџих Хан (5,8:1) и Рековац (5,2). Конкуренција на врху овакве листе је веома велика јер ту су још и Ражањ, Бабушница, Мало Црниће, Кучево и Неготин са односом већим од 4 према 1.

Статистика на нивоу насеља би тек била поражавајућа јер је десетине (да се суздржим од стотина) села без и једног живорођеног уз сахране као једини друштвени догађај. Поставља се питање у много села ко ће сахранити последњег?

Али, то није важно. Битно је која се са ким у програму уживо и која је уградила нове силиконе. Такву будућност много младих, али и старијих, не желе и чекају нови повољни тренутак да напусте Србију. Пандемија COVID-19 тренутно им одлаже намере.