Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Подаци које прилажемо могу садржати информацију која је последица локалног менталитета а не младости пољопривредника. Титуле „газде“ над имовином негде се држе до своје смрти, а опет у неким крајевима је могуће да очеви синовима препуштају имање чим осете да физички слабе, или да ће на тај начин задржати потомке код куће.
Првобитни мотив за истраживање били су ми подаци да је 8.992 менаџера у пољопривреди имало завршену вишу школу или факултет у области пољопривреде, а да је још 31.639 имало другу вишу школу или факултет. Без средње школе било је 379 хиљада пољопривредника а са средњом школом 208 хиљада. Значи, хтео сам да сазнам где су образовани пољопривредници сконцентрисани јер често читамо о причама о младим пољопривредницима који су се након факултета вратили у родно село. На жалост, овакви подаци постоје само на нивоу општина.
На нивоу насеља имамо податке о старосној структури менаџера. У време пољопривредног пописа пре 8 година само је 15,8% било млађе од 44 година. До сада је њих 11% прешло у старије од 43 године, те је само 4,7% млађе од 42 године. Наравно, податак би био знатно већи за она домаћинства где је смрћу газде нови менаџер постао потомак и то ћемо сазнати приликом наредног пописа пољопривреде. Сада знамо да је, према процени РЗС-а (линк), до 2018 број пољопривредних газдинстава смањен за 67 хиљада или за 10,6%, на 565 хиљада и да је највећи пад био у Војводини (-13,9%) испред Јужне и Источне Србије (-12,2%) и Београда (-9,7%) а да је најмањи пад био у ШиЗС (-7,7%). Ипак, колико год да је информативно ово ново саопштење РЗС-а оно нам не открива пољопривредне појаве на нивоу области, општина и насеља.
| Број породичних газдинстава | 628.552 | |
| женски | 99.749 | 15,9 |
| мушки | 528.803 | 84,1 |
| до 24 године | 3.867 | 0,6 |
| 25-34 | 25.887 | 4,1 |
| 35-44 | 69.712 | 11,1 |
| 45-54 | 131.112 | 20,9 |
| 55-64 | 191.031 | 30,4 |
| 65 и преко | 206.943 | 32,9 |
Шта нам кажу приложени подаци?
Војводина има најмлађе менаџере у пољопривреди. Учествује са 23,3% у свим породичним газдинствима али са 38,8% у свим где је менаџер у време пописа пољопривреде био млађи од 25 година и са 36,1% где је био старости од 25 до 34 година.
Свих седам области у Војводини су у врху листе док се на дну листе налазе области ЈиИС, Пиротска, Топличка, Нишавска, Јабланичка, Борска и Зајечарска, где приликом следећих пописа треба очекивати и највећи пад броја становника и броја пољопривредних газдинстава.
Прешево је општина са највећим уделом менаџера млађих од 35 година што нам говори о менталитету да Албанци, Мађари и Бошњаци лако преносе газдинство на своје млађе чланове док је то код Срба опасна работа. Тек је Богатић на 32. месту представник ШиЗС, а то је уједно и пољопривредно најнапреднија општина у ШиЗС.
За приказивање података на нивоу насеља нашли смо се у дилеми да ли да приказујемо ранг према уделу, или према апсолутном броју млађих менаџера. Прво листање нам открива млада насеља, али и опустела насеља јер је међу 88 насеља само Рајинце у општини Прешево са више од 1.000 становника. Друго рангирање нам даје информацију о највећим насељима, што знамо и без ових рангирања.
Стога смо приложили две табеле са по 50 насеља. Треба истаћи да у 886 насеља није било ни једног менаџера млађег од 35 година, тј. у њима је 100% менаџера било старије од 34 година.
Бесмисленост приложеног рангирања доказује село Обрадовце у општини Црна Трава које је имало 50% менаџера млађих од 35 година. То је било последица чињенице да је имало само два породична газдинства од којих је у једном менаџер био млађи од 35 година. Од приложених 50 насеља чак 32 су имала мање од 100 становника а највећи број је био у општини Сјеница.
Укупно је у приложених 50 насеља било 460 менаџера млађих од 35 година у укупно 1.994 пољопривредних газдинстава што је упоредиво са једним већим насељем које ћемо открити другим рангирањем.
У другу табелу су се из прве квалификовали Рајинце и Стрезовце из општине Прешево јер се листа 50 насеља завршава са Мошорином у општини Тител који је имао 51 менаџера млађег од 35 година. Највећи број млађих менаџера имало је градско насеље Сомбор затим Жабаљ, Србобран, Бечеј и Нови Бечеј, па Чуруг (Жабаљ), Долово (Панчево), Ново Милошево (Нови Бечеј) и Кикинда. Бадовинци на 15 месту су прво насеље из ШиЗС према броју млађих менаџера, а на листи су још и Дубље (Богатић), Сјеница и Прњавор (Шабац) из овог великог дела Србије.
Да ли је решење за српско село „промена менталитета“, да старији својој деци предају газдинства чим заврше средњу школу или факултет? Не знам одговор.